Smešne pričice

Veselija strana rada rada u TriDe-u

Kao što smo obećali (zbog posvećenosti I odgovornom poslovanju^TM, što bi rekli TriDeNet-ovci), postavljamo rubriku sa malo veselijim temama. Jedino što neće biti mnogo materijala za istu, pošto je u TriDe-u ipak rad, rad i samo rad na prvom mestu.

Uživajte

Kafica
Che, Ćora, Sava M i Tihi u kafiću ispred Centra za kulturu, na neformalnom sastanku namenjenom podizanju radnog morala, druženju van radnog vremena i napušavanju Che-a. Ćorin monolog o uspehu u životu dolazi do kulminacije kad sa svog svetlog primera osobe koja zna šta hoće u životu pređe na Chea:
“Šta ti Che hoćeš!? Šta ćeš ti?”
“Ja bi jednu malu kaficu, ako može”, odgovara Che pokazujući prstima kolika je ta "mala kafica".
Ćorino lice poprima boju bulke, para počinje da mu izlazi na uši, ustaje i odlazi.

Burek sa sirom
Uobičajena slika u prostorijama tehničke službe. Che pokušava da reši neki problem na mreži, prekid nekog linka ka nekom podprovajderu, a direktor celog finansijskog sektora, Sava M, nervozno šeta oko Che-a, histeriše i čupa ono malo kose što mu je ostalo na glavi. Konstantno zapitkuje Che-a kako napreduje, psuje i pizdi, dok Che coolira i nešto klikće na kompjuteru. Nakon ko zna kojeg po redu Savinog nesuvislog komentara, Che podiže glavu i pita Savu M “A jel voliš ti burek sa sirom?”. Sava M zabezeknuto odmahuje glavom, podiže nemoćno ruke, okreće se i odlazi.

Lepo vreme
Haos u tehničkoj, Ćora i Sava M stoje iza Che-a i naizmenično drže predavanja. Dok Ćora nešto priča Che se u jednom trenutku okreće ka njemu i kaže: “A? Šta kažeš, lepo vreme napolju!?”, na šta ova dvojica ostaju bez reči, okreću se i odlaze.

Čiji Internet?
Ćora i Che se voze kolima. U neobaveznom razgovoru, sasvim slučajno, Ćora pita Che-a od koga uzima Internet. Che mrtav hladan odgovara “Od Donet-a” (radi se o jednom od najljućih konkurenata Ćorinom TriDe-u i firmi koja je nekad bila podprovajder - a Ćora ne oprašta lako kad ga ostave). Ćora dolazi k sebi nakon početnog šoka i hoće da izbaci Chea iz kola. Nakon što se malo smirio, ipak su nastavili putešestvije. (Che nije jedini od kolega koji je na DoNet-u, ali je jedini koji je to otvoreno rekao Ćori).

Šrafciger
Che, Miloš i moja malenkost stoje u predsoblju prostorija teh. službe i vode neobavezan razgovor. Na 3 sata od Che-a, u drugoj prostoriji sedi N, dizajnerka i gleda svoja posla. U jednom trenutku Che počinje da se poigrava sa šrafcigerom, koji mu ispada. Hvata ga, ko zna zašto, levom rukom i munjevitim potezom provlači iza leđa i opet ko zna zašto, baca. Šrafciger leti ka N, na šta ona izvodi manevar izbegavanja, naviknuta da bacaju stvari na nju (videti priču Vizit karte). Srećom, šrafciger nije imao dovoljno ubrzanje da stigne do nje.

Vizit karte
Tihi, tada šef tehničke službe, nešto pizdi (ko zna zašto a nije ni bitno). Pri kulminaciji besa hvata gomilu vizitki i baca ih prema vratima odnosno prema dizajnerki N. Ona reaguje povlačeći se unazad ka zidu. Vizitke udaraju po stolu i podu, kako koja. Od tada je N vazda na oprezu, pošto se nikad ne zna kad će nešto da poleti prema njoj.

Ribice

Pažljivi posetioci već znaju za Ćorine ribice. Za one manje pažljive: generalni direktor korporacije TriDe u svojoj kancelariji drži veliki akvarijum sa ribicama, verovatno radi psihičke relaksacije. Hranjenje ribica jedna je od velikih i svetih dužnosti kakve se ne uzimaju olako. Jednom prilikom, kada je Ćora odlazio na neki put, zadužio je Chea (u to vreme administratora) da ih hrani. Cheova reakcija na to je bila "da, da, dobra šala, ha ha". Međutim, Ćora je mislio ozbiljno. Po povratku sa puta, jedna od prvih stvari koje je Ćora uradio bila je da obiđe ribice. Nakon toga, istrčao je kao bez glave iz kancelarije do Chea uzrujano uzvikujući: "Ti nisi normalan! Nisi mi hranio ribice, vidi kako su smršale!!!". Da li se na tome završilo, ne znam, moraću da pitam Chea, mada mi se čini da je i tom prilikom kao i više puta do tada popio standardnih 10% od plate.

Više o akvarijumu i ribicama možete da pročitate na: Zašto ne u TriDeNet!?

Udri konkurenciju
Ljubčo, stari poznanik korporacije TriDe i nekadašnji vlasnik provajdera AppleNet, vraća se u staro jato. Jedan od prvih od dodeljenih mu zadataka je intervencija na ripiteru Margita. Odlazi sa još jednim kolegom. Kratko pojašnjenje intervencije: administrator u centrali vrši podešavanja Mikrotik-a dok kolega na terenu radi na samoj opremi. U ovom slučaju Šone Administrator je u centrali i čeka da Ljubčo stigne na lice mesta i otpočne radove. U jednom trenutku, Ljubčo se javlja i obaveštava Šoneta da je skinuo predajnik na šta Šone začuđeno govori da on upravo gleda u podešavanja predajnika na svom ekranu. Ljubčetu ne treba mnogo da shvati i posle par trenutaka oduševljeno urla u slušalicu “Pa ja sam skinuo ***-ov predajnik (prim. aut. Predajnik KonkurentskeFirme).

Ova anegdota je ušla u legendu, i mada se davno dogodila, i danas se prepričava.

Ćkomijev mail
Ćkomi, o kome sam imao nameru naširoko da pričam, jedna je od legendi TriDe-a. Iako me je Che upozorio da bi detaljno opisivanje Ćkomijevog lika i dela podrilo kredibilitet sajta, neke stvari ipak moram da pomenem. Ćkomijev mail je nešto što su mi kolege iz tehničke pokazale prvih dana po povratku u firmu (dosta toga sam u međuvremenu propustio). Upozorili su me da stvar suviše jaka i da je treba čitati sa oprezom. Uskoro sam se uverio da je zaista tako. Poruka je neznatno izmenjena u cilju zaštite identiteta bivšeg direktora nabavke i office manager-a:

Tako je govorio Ćkomi...

Resetovanje Interneta

O šankericama je bilo već reči. Jedna od dužnosti ovog radnog mesta je i prijem poziva korisnika i prebacivanje istih tehničkoj podršci. Sve je to lepo dok ne dođe do nekog većeg zastoja u radu. Tada se telefoni usijaju i nije baš ugodno biti za šankom a još manje na mestu operatera tehničke. Najčešće se devojkama kaže šta da govore korisnicima. Devojaka za šankom je bilo tušta i tma. Toliko ih je prodefilovalo za ovih 7-8 godina, da niko živ ne može da ih prebroji a kamoli da ih sve popamti. I bilo ih je raznih.

Jedna od njih se proslavila svojom inventivnošću prilikom davanja informacija korisniku. Naime, na pitanje zašto Internet ne radi, odgovorila je "Otišle su kolege da resetuju Internet, biće u redu za 10 minuta!"

Ja razbio prozor!

Ćora i Che nešto razgovaraju, kada u kancelariju ulazi Ćkomi zbunjen i vidno uzrujan: "E, ovaj, ja... Ćoro ja razbio prozor!" Ćora ga pogleda, hvata se za glavu, slaže facu i govori "Dobro Ćkomi"

Beli luk

Pošto se kod Ćore uglavnom sve vrti oko kola, da pomenemo jednu prigodnu anegdotu. Prošlog leta je organizovana kolektivna obuka za ADSL u VelikomProvajderu. Svi su se potrpali u službene automobile (koje ste btw imali prilike da vidite u Rečniku pojmova, ali za programera Baneta, našeg omiljenog junaka, nije bilo mesta. Ostalo je da on sa Ćorom krene u BesnimKolima. Kako sam kaže, tih vrelih letnjih dana se napucao belog luka, što je Ćori zasmetalo te ga je zamolio da potraži alternativni prevoz. Bane je to rado učinio, ushićen što je pronašao način da odbije Ćoru od sebe. Posle nam je uzbuđeno pričao kako će od sada svakodnevno da jede beli luk...

U stvari, najbolje da vam on to sam ispriča, dakle:

Tako Bane nije otišao na obuku za ADSL što je imalo drastične posledice za njegov dalji profesionalni razvoj :)

Evo kako se hvalio posle toga (SMS od 12.03.2007.)

Prvi put čujem za tu vrstu alergije. Koliko je meni poznato, jedino što zaista ne može da podnese beli luk su vampiri.

iptables

O firewallovima i o tome koliko su pipavi za rad sam već pisao u Radovima na mreži Firewall party. To međutim nije bio jedini smešan događaj sa firewallovima u TriDe-u. Za vreme Prvog zlatnog doba TriDe-a, u firmu je po prvi put došao programer koji nije Bane. Krenula je obuka. Jednom prilikom, u tadašnjoj prostoriji administracije i programera, Bane je objašanjavao novom kolegi kako se radi sa Linuxovim iptables firewallom. To je izgledalo ovako:

Bla, bla, bla... firewall... bla, bla, bla, imaš ova pravila... bla, bla, bla... E, vidiš, ovo ne smeš nikad da radiš, komanda iptables -F!

Malo zatim, Bane se samo namrštio, ustao sa stolice, uzeo jaknu, i tiho prozborio "Idem ja na zgradu SDK".

Šta se desilo? Objašnjavajući kolegi šta nikako ne sme da radi, Bane se malo zaneo, te je otkucavši zabranjenu komandu koja prazni pravila firewall-a i tako odseca server sa mreže, pritisnuo i ENTER, pokazavši na praktičnom primeru šta se dešava kada uradiš no-no stvar! Tako je na nekih 10tak minuta prekinuo rad Interneta za korisnike TriDe-a.

May God help us!

Kao što vam je do sada veoma dobro poznato, Bane je autor čuvenog Admin interfejsa, softvera za billing i accounting. Tom softveru treba posvetiti dužnu pažnju što mi je i namera da učinim u skorije vreme. Ovde nas zanima isključivo zabavna strana njegove izrade i upotrebe. Nešto što je mene svojevremeno zasmejalo do suza dok sam kopao po PHP kodu Admin interfejsa je sledeće:

Kod iz primera nije originalan, kao ni datumi, ali poenta je tu :)

Pedancija

O gospodinu M ste mogli da čitate u Promašajima. Elem, dotični klijent je od TriDe-a uzimao Internet u svojoj kući i u nekoj vrsti gerontološkog centra koji je držao u Deliblatskoj peščari. Jednom prilikom koju ću podrobnije opisati neki drugi put, prilikom odlaska u taj kraj, između ostalog je trebalo da svratimo i do njega i pogledamo zašto mu Net kilavo radi. Da vas podsetim, osposobljavanje njegovog Interneta je trajalo mesecima - prvo dok je postavljena oprema a zatim još duže, dok je to proradilo kako treba. Nije pomoglo što ga je Ćora proglasio za Top priority. Išli smo besnom makinom koju je Tihi malo pre toga kupio za 200 evra. Radi se o Pežou 504, koji doduše šmekerski izgleda ali je u suštini običan krš. Od bitnijih problema koje je imao, valja spomenuti da je trošio više motornog ulja nego benzina, pa smo tako pre polaska na put, svratili da Tihi kupi dve litre ulja - jednu za do tamo a drugu za povratak.

Putovanje je proteklo u dobrom raspoloženju - čemu je bila uzrok odabrana ekipa (Tihi, Milosh, Bane i ja) - Chea smo morali iz nekog razloga da ostavimo u firmi pa je propustio tu ekskurziju. Elem, stigli smo na odredište i Tihi je uparkirao makinu na travnjak ispred kuće gospodina M, u stilu popularnog Flojda. Miloš mu je onda rekao da je možda bolje da preparkira na beton ispred kapije, pošto je travnjak bio besprekorno uređen. Tihi se za divno čudo složio i učinio upravo to. Čitav eksterijer je odisao čistoćom i urednošću, pa me je pomalo brinuo problem Pežoa koji je imao tendenciju da curi na sve šupljine. Ipak, nadao sam se najboljem. Ušli smo u kuću, popili posluženje i pogledali ono zbog čega smo došli. Ni ceo konzilijum nije na žalost mogao da pomogne, pošto za njegov wireless nije bilo odgovarajuće vidljivosti pa je morao da čeka da se postavi novi predajnik u njegovom mestu. Na to se bogami načekao ali o tome neki drugi put. Usput nam je pokazivao kako je sredio opremu - AP i kablove, koje su TriDe-ovi monteri ostavili u ko-zna-kakvom stanju. Dodao je "Ja sam čovek koji drži do pedantnosti! Pomislio sam "ako je tako, šta kog đavola petljaš sa TriDe-om!?" Zatim me je nešto žacnulo kad sam se setio Tihijevog Pežoa na onom lepom belom očišćenom parkingu ispred kapije. Na kraju smo izašli, srećom gospodin M nije izlazio van dvorišta, a mi smo imali šta i da vidimo. Pežo je u međuvremenu ispustio minimum pola litre ulja iz motora, koje se cedilo iz kartera na takav način da je na betonu ostala pravilna pravougaona mrlja. Tihi je to ravnodušno posmatrao, dok smo se mi kiselo smeškali. Srećom, Tihi je do tada uspostavio dobre odnose sa gospodinom M te mu ovaj to, kako se kasnije ispostavilo, nije zamerio.

Sise ili dupe

Pomenuta ekskurzija je zaista bila nezaboravna. Nisam siguran da li je to bilo zbog lepog vremena tog letnjeg dana ili zbog činjenice da se prvi i poslednji put Ćora otvorio i platio svojim radnicima ručak, tek bilo je ludo i nezaboravno.

U putu ka Peščari, Bane nas je, ničim izazvan, počastvovao izlaganjem svoje najnovije teorije, sa radnim nazivom sise ili dupe. Naime, počeo je izlaganje o tome kako postoje dve vrste muškaraca: "prva, koja se pali na (ženske) sise..." Pre nego što je stigao da elaborira, iskreno sam izjavio "da se ne lažemo, ja sam od tih. Pa šta bude!" Ostali su mudro ćutali, čekajući da dovrši predstavljanje svoje teorije. Bane se nije dao zbuniti te je nastavio "...to su edipovci! Druga vrsta, koja se pali na žensko dupe su latentni homoseksualci!" Razmišljao sam kako sam još dobro i prošao u ovoj podeli, bolje i edipovac nego derpe, pa makar i latentni...

Bane je svoju teoriju dalje razrađivao o čemu možete čitati na njegovom sajtu: banerules.com
Uglavnom, čini mi se da je malo zastranio, pošto se teorija okrenula u pravcu tvrdnje da su obe vrste sklone latentnom homoseksualizmu. Kada sam ga pitao "Pa možda postoji i treća vrsta!?", odgovorio je sa indignacijom da to nije moguće i da je jedino on u pravu, jer to je zaboga njegova teorija.

Alo Požega!

O devojkama za šankom, popularnim šankericama je već bilo reči. One su uglavnom bile sasvim OK, i autor je sa njima po pravilu bio u dobrim odnosima, za razliku od sekretarica, o čemu ćete čitati u nekom od narednih brojeva. Međutim, to što su bile super kolege i drugari, ne znači da su se uvek dobro snalazile na toj odgovornoj dužnosti.

Već sam rekao da je posao šankerice strateški bitan, pošto to mesto predstavlja prvu tačku susretanja klijenata i poslovnih saradnika sa firmom. Jedna od dužnosti šankerice je i da glumi dispečera, tj. da u slučajevima problema na mreži procenjuje da li i kome da prebacuje vezu. Na primer, u slučaju većih problema kao što je potpun prekid linka, ili prekid rada nekog servisa, osnovno što treba da zna je da se pozivi korisnika za tehničku ne prebacuju, pošto operateri tehničke i admini dobro znaju da problem postoji a velika je verovatnoća da već rade na njemu, što obično podrazumeva zvanje managementa, kolega na terenu, saradnika, podprovajdera, VelikogProvajdera, i naravno razna podešavanja na mrežnim uređajima, i poslednje što im treba je objašnjavanje nekom nedokazanom korisniku zašto mu ne radi Internet (a takvi uvek prvi zovu). Sem toga, kad ne treba da prebacuju vezu to im se za svaki slučaj uvek dodatno naglasi.

Veliki problem za nas u tehničkoj službi je bio što je to obično bilo teško dokazati devojkama, koje su najčešće imale skroman radni staž i skoro nikakvo radno iskustvo, pošto su se prilično često menjale. Zato smo bili presrećni kada bi se neka duže zadržala pošto je to značilo mnogo manje nerviranja kada telefoni počnu da zvone. Jednom prilikom, desilo se da je stao Internet, međutim koleginica sa šanka uprkos upozorenjima, nije prestajala da prebacuje vezu. Tihi je tada radio na rešavanju problema, a svima koji ga znaju poznato je da baš i nema visok prag tolerancije u takvim slučajevima. Nakon što joj je rekao da ne prebacuje vezu, telefon je ponovo zazvonio.

-"Imaš tehničku".
-"Ali rekao sam ti da ne prebacuješ tehničku!", sad već iznerviran odgovorio je Tihi.
-"Da ali ovo je dial-up, nema veze sa Internetom".
-"Rekao sam ti, nemoj da mi prebacuješ vezu!"

Malo kasnije, Steva S. je pokušavajući da dobije Tihog pozvao centralu, pošto je Tihom mobilni bio zauzet.

Javila se koleginica sa šanka:
-"TriDeNet izvolite"
-"Steva je, daj mi Tihog"
-"E, Tihi mi je rekao da mu ne prebacujem vezu!"
-"Ja sam na zgradi SDK, radimo ovde, daj mi Tihog treba mi!"
-"Ali Tihi je rekao!..."
-"Ama, daj mi Tihog!"

I tako je Steva jedva nekako ubedio koleginicu da mu prebaci vezu kod Tihog da bi zajedno mogli da nastave sa rešavanjem problema.

Stigla plata!

Jednog od dana kada je u TriDe-u deljena plata, u prostorijama tehničke Che drži mobilni telefon i razgovara sa nekim:

Che je imao redovne odbitne stavke na listi plate koje su varirale od meseca do meseca što objašnjava prividnu nelogičnost gorenavedene izjave :)

Keš, kolica

Prilikom jednog kolektivnog odlaska na teren radi izviđanja povodom projekta Mesne kancelarije, jedna monterska ekipa, Tihi, ja i Ćora, našli smo se na putu u Deliblatsku peščaru. Nakon što smo obavili šta smo imali, bilo je vreme da se vratimo. Nekako smo se preraspodelili u dva vozila koja smo imali na raspolaganju - službeni Jugić i Ćorina BesnaKola. Monterima je zapao Jugić, dok smo Tihi i ja išli sa Ćorom u BesnimKolima. Radi se o luksuznom sportskom modelu pošto je Ćora sportski tip, pa je osećaj vožnje u njima poseban.

Dok smo putovali, Ćora je kao i često do tada nesebično delio pouke na temu uspeha u životu. Ovog puta to je bilo na temu kredita za auto a do te priče je došlo nakon što je Ćora objavio nameru da kupi neki poslovni objekat za centralu firme, isto na kredit. Počeo je sa "ako uzimate kredit za kola..." i nastavio predavanje šta u tom slučaju uz par caka koje je on primenio. Ja sam zaprepašćeno slušao razmišljajući da li nas Ćora zeza ili je toliko izgubljen u tri de dimenziji da nema veze sa realnošću, s obzirom na status velike većine zaposlenih u TriDe-u, a to je "neprijavljen" i "dekintiran", i činjenicu da je tad plata kasnila više nego uobičajeno. For the record, Tihi je tada vozio pomenutog Pežoa koji je stariji od njega, a ja polovnog Jugića koji čak i nije moj. Kakav crni kredit, bez prijave i plate na tekući, o čemu ovaj čovek priča.

Nakon što je završio predavanje, samo sam procedio "Da, razmišljaću o tome za jedno 10-15 godina, ako bude išlo ovim tempom". To ga je valjda otreznilo, pa je shvatio nesaglasnost ove priče sa dotadašnjom o nelikvidnosti firme. Zato je promenio ploču i primenjujući njegovu poznatu dijalektičku metodu (videti Ćora), dodao da eto nije ni on odmah mogao da kupi BesanAuto, već je malo po malo, od jednog do drugog auta, sve na kredit, došao do tog nivoa. Mi smo ostali bez komentara.

Za dug i bolan pad...

Na jednom od redovnih sastanaka Sindikata (čitaj: alkoholisanja u "Formi"), jednom prilikom je dok smo nazdravljali, Tihi izjavio "Za što brži pad TriDeNet-a!". Ja sam ga ispravio, ukazavši mu da je bolje kad je pad dugačak, i po mogućstvu bolan... Od tada zvanično geslo Sindikata glasi "Za dug i bolan pad TriDeNet-a!"

To je samo Internet

Čitajući potpise korisnika na forumu, zapao mi je za oko citat koji je Član krompirko upotrebio za isti: "Vrhunac je kad uspeš da ubediš korisnika da mu Internet uopšte ne treba". To me je podsetilo na događaj koji me je naveo na razmišljanje koje se na kraju iskristalisalo u gorenavedenu izreku. Još neko da je prevede na latinski pa da me dodaju u "Latinske citate" :)

Šalu na stranu, ekipa koja čini današnji Sindikat možda i ne okuplja najbolje što je TriDe imao od kadra ali je svakako najživopisnija, najuhodanija i najzabavnija od svih administratorsko/techsupport garnitura u istoriji ove slavne kompanije. Ona je iznedrila nekoliko gurua tehničke podrške koji i danas predstavljaju nedostižan uzor za sve koji kreću putem ovladavanja ovom plemenitom veštinom. Svako od njih tj. nas je zasnovao zaseban stil - Tihijev brute force pristup, Cheov "zbuni protivnika", Milošev "ako ne možeš da ih pobediš, smori ih" i najzad, kao vrhunac majstorstva, Banetov "to je samo internet". Sebe ne bih okarakterisao, zaista ne znam kako je moja tehnička delovala i da li je tu bilo nekog stila - neka procene kolege sindikalci.

Bane je tehničku počeo da radi pre par godina u drugoj smeni. Tada obim poslovanja nije bio takav da bi opravdao više od jednog operatera tehničke (kada sam ja došao u firmu, taj jedan operater bejah ja dok se Bane javljao od kasnog poslepodneva nadalje). Ta tehnička i nije bila ništa naročito, s obzirom da je Bane bio prilično nadrkan što mora i time da se bavi a ko ga poznaje, zna da je i ovako nadrndan i mrzovoljan pa možete samo da zamislite na šta je to ličilo. U najkraćim crtama, te tehničke su se svodile na napušavanje korisnika i stavljanje do znanja koliko su glupi i koliko smaraju Baneta. U vreme kada je počeo da administrira, sa posebnim elanom se bacio na pružanje tehničke, zaboravivši koliko je to ranije mrzeo da radi.

Elem, tada (još) pun entuzijazma, Bane je dao sve od sebe da zadovolji korisnike - tada je akviziran Vršac pa se naročito posvetio tom segmentu poslovanja. Jednom prilikom je jedan od nezadovoljnih korisnika zvao da se žali što mu Internet ne radi. Bane je pričao sa njim oko pola sata, dok sam ja sedeo pored i gledao neka svoja posla, slušajući istovremeno (administratori i operateri tehničke moraju da budu sposobni za multitasking inače nisu za taj posao) njihov razgovor. Isti je tekao tako što bi korisnik pet minuta kukao i žalio se, a zatim bi Bane neko vreme pokušavao da ga umiri, pa sve opet u krug. Kulminacija je nastupila kada je Bane počeo da ga ubeđuje da ima drugih važnijih stvari od Interneta - dečica sa kojom može da se igra, žena (s kojom isto valjda može da se igra), lepo vreme itd, a sve se završilo rečenicom "Gospodine, kao čovek čoveku vam kažem - ipak je to samo Internet!"

Na kraju je korisnik smekšao i otvorio dušu Banetu žaleći se plačnim glasom kako svi njegovi drugari imaju Internet samo on ne (što ne bi bilo tako čudno da dotični gospodin ima 15-16 godina a ne preko 4 banke kao što je bio slučaj). Na kraju je korisnik umiren i koliko-toliko zadovoljan otišao da se bavi nekom od stvari koje mu je Bane preporučio. Da operater tehničke mora da bude dobar psiholog, poznato je, ali psihoanalitičar! To do tada nisam znao - male tajne velikih majstora, kažem vam.

Kao i veliki majstori borilačkih veština koji kada dostignu vrhunac veštine istom prestanu da se bave, tako i članovi Sindikata odreda više ne rade tehničku. Uključujući i Baneta na veliku žalost mnogobrojnih korisnika Interneta širom Srbije.

Ono naše g#$%o

Jedna od pričica iz prvog zlatnog doba TriDe-a. Važna napomena pred čitanje: Ćora u svakom trenutku ima (bar) jednog zaposlenog iz tehničke službe kojeg naročito kinji i maltretira. U periodu koji opisujemo to je bio Silver.

Kratak podsetnik za manje pažljive čitaoce - Silver je došao u firmu kao administrator - jedan od retkih sa nekim formalnim kvalifikacijama za taj posao i verovatno jedini sa relevatnim sertifikatom (CCNA) ako ne računamo Chea koji se zaposlio sa MCSA. Tako je jednom prilikom Silver završio na Tesli kod korisnika kome Internet nije radio kako treba - naime, dotični se žalio da periodično dolazi do prestanka funkcionisanja pa je mlada nada Silver trebalo da proveri šta je. Kao "kontrola leta" na zemlji, pružao sam podršku Silveru u tim nastojanjima da usreći još jednog korisnika. U trenutku dok smo detektovali kvar (pretpostavka je bila da je oslabilo napajanje AP-a što se kasnije ispostavilo kao tačno) i dok sam se spremao da mu dam uputstva i završim razgovom upao je Ćora i pitao sa kime razgovaram. Rekoh šta i kako, na šta je on odgovorio "Daj mi ga!". Dao sam mu slušalicu nakon čega je Ćora počeo dijagnoziranje problema.
- "A koja je tamo antena!?".
- "Ono naše g%$#o!", odgovori Silver (tek kasnije smo saznali da je ovo rekao)
- "Ćuti majmune!", prosiktao je Ćora smrknutog lica i nastavio "Ovako ćeš da uradiš..."
Na kraju je Silver dobio uputstva da kaže korisniku da antena ne valja i da bi za kvalitetniju vezu trebalo da kupi novu (naravno od TriDe-a).

Razgovor za posao

Otprilike u vreme kulminacije afere Evropske plate, počela je nezapamćena navala interesenata za zapošljavanje u TriDe-u. Pošto više nije moglo da se postigne obavljanje svih razgovora za posao, management je morao da ovo zadovoljstvo (Ćora voli da se igra boga i da odlučuje o sudbinama drugih ljudi o čemu će još biti reči) da podeli sa drugim zaposlenima. Tako je raspodeljeno ko će koga da intervjuiše - Đape kandidate za montere, Sava M. sekretarice, a tehničku i administratore administratorska ekipa u sastavu Tihi, Bane i ja. Da zbrka bude kompletna, nakon razgovora sa nama kandidati bi išli kod Ćore. U praksi su kandidati šetani od jednog do drugog da se više nije znalo ko je kod koga bio i šta je s kim pričao. Ja odužih sa uvodom, i nikako da počnem sa pravom temom - a to je jedan od kandidata za administratora. Radilo se o čoveku koji je završio neke Microsoftove kurseve i stekao sertifikate. Iako TriDe ne koristi Microsoftove tehnologije u samoj infrastrukturi, već samo obične Vindoze za klub i radne stanice (ove druge piratizovane naravno), Ćori se nije svaki dan dešavalo da na razgovor dođe neko sa diplomom ili sertifikatom. Sem toga voleo je da na račun sertifikata zaposlenih dograđuje imidž firme mada nikad nije nikome uplatio polaganje nekog- štaviše, bilo je dovoljno da neko ima nameru da polaže za neki sertifikat pa da se na vizitku stavi odgovarajuće zvanje (tako je Che na vizitci imao CCNA što je postao puno vremena kasnije kada je već otišao iz TriD-a).

I tako je ovaj kandidat došao na razgovor. Nakon čekanja i šetanja od kancelarije do kancelarije, Ćora ga je doveo u prostorije tehničke gde se u tom trenutku stvorila gužva - Tihi je imao neka svoja posla sa nekime, tu se stvorio i Sava M. isto sa nekim, Ćora sa novim kandidatom i Bane i ja koji smo trebali da obavimo razgovor, sve to na nekih 10tak kvadratnih metara. Ćora ga je uveo u prostoriju, predstavio i rekao da obavimo razgovor. Zatim se pridružio Savi M. i započeo neku konverzaciju. Sad već krajnje zbunjeni kandidat je stajao uza zid odbivši prethodno da sedne u fotelju koju mu je Tihi velikodušno ponudio. Bane koji je do tada bio zadubljen u neku svoju problematiku - njegov Radius ili chetovanje na Krstarici, 'bem li ga, podigao je glavu interesujući se šta se to dešava. Neko mu je rekao da treba da intervjuiše kandidata. Bane ga je odmah upitao šta je radio i šta zna na šta je ovaj odgovorio da je položio za MCSA ili nešto slično i da zna Windowse. Bane je odgovorio "Nama treba čovek koji zna Linux." i odmahnuo glavom što je otprilike značilo "žao mi je, ali možeš sad da ideš", spustio glavu i nastavio gde je stao minut ranije. Kandidat je sad već potpuno unezveren promrmljao "Dobro", okrenuo se i krenuo ka izlazu. Tamo ga je presreo Ćora, iznenađen što već odlazi. Situacija se najzad razjasnila, pa ga je Ćora pozvao da dođe u ponedeljak na posao (mislim da se sve dešavalo u petak).

Novopečeni kolega se u ponedeljak nije pojavio, na Ćorino veliko iznenađenje.

Nož u leđa

Nakon što sam dodao programerku Nacu u All star spisak radnika TriDe-a, red je da o njoj napišem nešto. Elem, posle nekog kraćeg odsustva našao sam se na razgovoru sa managementom TriD-a, oličenim u Ćori i Savi M. Neka prazna priča se u jednom trenutku okrenula ka Naci. Ćora je ko zna zašto napomenuo da će da je otpusti. "Zašto?" upitah, misleći "lucky her!". Ćora je odgovorio da je konkurisala na oglas za neku školu, komentarišući kako je mislila da to može da sakrije od njega uz šmekerski osmeh. Stvarno, kako li je saznao da je ona konkurisala u državnu službu!? Mislio sam da su to poverljivi podaci! Zanimljivo pitanje, možda neko zna odgovor.

Tada već naviknut na sve, mrtav-ladan sam odgovorio "Pa šta? Možda devojka nije imala lošu nameru. Možda je samo htela da vidi kakvi su uslovi tamo! Eto i ja sam konkurisao kod BS (firma koja se između ostalog bavi Internet provajdingom), čisto da vidim šta oni rade tamo! Sava M. i Ćora su se zblanuto pogledali nakon čega me je Sava M. šokirano pitao "Konkurisao si kod BS!?" (radi se o jednom od Ćorinih konkurenata). Moram da priznam da sam u tom trenutku osetio izvanredno uživanje gledajući kako zadovoljni osmeh nestaje sa Ćorinog lica i pretvara se u kiselu grimasu. :D

Šamrolnice

Svi znamo šta je šamrolnica, jel tako? Oni koji ne znaju nemaju pojma šta su propustili u dosadašnjem toku života! Jedna od čari rada u TriDe-u su i šamrolnice u pekari "Beograd" lociranoj u Štapskoj zgradi. Po drugom dolasku u TriDe, Miloš me je već pri jednom od prvih odlazaka na zgradu SDK (gde se išlo prilično često) upoznao sa ovim dražesnim slatkišima. Šamrolnica ko šamrolnica, rekli bi neki, međutim, u ovoj malo poznatoj pekari se pecivo sprema na tradicionalan način bez gomile aditiva i drugog smeća, pa je kvalitet zbog toga izuzetan. Eto malo besplatne reklame, zaslužuju je. Tako smo spojili lepo i korisno (šamrolnice i odlaske na intervencije) na našu veliku radost. Uveden je i običaj inicijacije novih radnika tehničke u svet šamrolnica :)