The Greatest Misses

Neke od velikih ispala inače brilijantnog senior managementa

Još jedna rubrika koja bi trebalo da vas zabavi. Ovde će međutim više biti zastupljen crni humor. Kako se u TriDe-u puno radi, puno se i greši tako da ćete se na ovoj stranici siti načitati.

KayakEC 2007
Asteriks i Obelisk
Mesne kancelarije
Vršačka odiseja
Ne mere to bez kabla
Dalekoistočna Ambasada
Uspon i pad podunavskog sektora
Admin interfejs
Potprovajder iz Beograda

Kayakec 2007.

Godina 2007. je obeležena, između ostalih važnih i istorijskih događaja, i Evropskim prvenstvom u kajaku. Kako već priliči ovako bitnim događajima, predviđen je i propratni sajt sa osnovnim informacijama na kome bi trebalo da se objavljuju rezultati takmičenja. Kakve to veze ima sa korporacijom kojoj je ovaj sajt posvećen!? Ima i te kakve! Ovako bitni projekti ne daju se bilo kome, te je tako Ćora obezbedio novi posao za svoj programersko-dizajnerski tim (što je u firmi proslavljeno na prigodan način).
U to vreme, jedini programer Bane je bio prekomandovan u mrežnog i sistemskog administratora, ali je u skladu sa astronomskom platom koju mu je Ćora dao tom prilikom, od njega očekivano da obavlja i programerske dužnosti, pa i da radi web dizajn, kad zapne. Podrazumevalo se i da konstatno radi održavanje i razvoj Admin interfejsa. Još jedna od obaveza koju je tako visoka plata podrazumevala, bili su izlasci na teren u slučaju većih kvarova, što se u TriDe-u dešava svaka 2-3 dana. Dosta o Banetu. Drugi član tima bila je N, dizajnerka.

Da skratim priču, iako su pripreme počele na vreme, posao je stagnirao, a ostalima u radnim prostorijama TriDe-a se smučio i kajak i evropsko prvenstvo, toliko je često Ćora podsećao članove tima na važan zadatak. Svi smo bili svedoci savršeno organizovane mreže komunikacije i izveštavanja o napredovanju projekata - kad Ćora 5000-ti put pita šta je sa kayakom, a N mu objašnjava kako firma koja je dobila tender za praćenje rezultata nije dostavila šta je trebalo da dostavi, a Bane nervozno odgovara kako ima milion drugih obaveza i kako ne stiže da živi. Potpuna transparentnost ogledala se u tome što smo svi mi to svakodnevno slušali. Uglavnom, Bane je u to vreme počeo da puca po šavovima, na šta je Ćora reagovao i svojim superiornim rezonovanjem zaključio da će uskoro ostati bez programera/sistem i mrežnog administratora/terenca/dizajnera/glavnog čoveka za softver, te je brže bolje počeo da traži nove programere. Tako i bi, i uskoro je u firmu stiglo ni manje ni više nego 5 programera. Rekli biste da bi takav broj novozaposlenih izazvao finansijske i organizacione probleme većini firmi, ali u pitanju je ipak TriDe gde je sve kao pod konac! Tako da je sve proteklo savršeno glatko. Kako je Ćora i predosetio, Bane je uskoro zapalio na godišnji, što će se pokazati i kao poslednje što je uradio u toj firmi.

Kako se u međuvremenu početak prvenstva opasno približio, novi programeri nisu imali mnogo vremena da se prilagođavaju već su morali da prionu na ovaj važan i odgovoran posao. Problem je bila DrugaFirmaKojaJeDobilaTender, čije je kašnjenje onemogućavalo novoformirani tim da odradi svoj deo posla. O tome su svi znali sve, jer je Šone programer (novi član tima) neprestano podsećao na ove činjenice. Čak je, po skromnom mišljenju autora, u tome preterivao.
Došao je i dan početka šampionata. Programeri su međuvremenu desetkovani, neki otišli neki došli, uglavnom, posao oko Kayakec-a su na svojim plećima izneli dizajnerka N i programeri Šone Programer i Toša M. Jeste da su ostajali na poslu od jutra do mraka, ali su izdržali i pokazali da zaslužuju mesto u TriDeNet APP ISP-u. Sajt je napravljen, podaci su počeli da pristižu, ekipa je to sve postavljala na isti, reklo bi se, sve je dobro što se dobro svrši.

Ali o sudbine hude! Niko, avaj, čašu meda ne popi, dok je čašom žuči ne zagorči! Sa sajtom počeše da se dešavaju čudne stvari. Usporavanje, povremena nedostupnost sajta i razni drugi problemi. Sajt je inače postavljen na server za hosting korisničkih sajtova, inače reč je o high end serveru, najnovije generacije, dakle ozbiljna i profesionalna oprema, kao što priliči firmi renomea kakav je TriDeNet-ov. Pisac ovih redova, u to vreme sistem administrator, naučio je na vreme da gleda svoja posla i ne petlja se gde mu nije mesto, tako da se u čitavu tu priču nije mešao. Ali, često pominjanje hostv-a (servera za hosting) ipak mu je skrenulo pažnju. Sem toga i sam je primetio da je odziv čitavog servera veoma usporen i da povremeno signalizuje prekide servisa u programima za monitoring. Pa je rešio da se pozabavi problemom.
Nije trebalo puno vremena da se ispostavi da Apache web server (softver koji predstavlja srce servera za hosting) nije konfigurisan za toliki broj konekcija koji je naglo narastao početkom prvenstva. Jednostavnije rečeno, nije bio podešen da izdrži toliku navalu. E sad, da li je navala bila baš toliko velika u apsolutnim iznosima, veliko je pitanje. Zli jezici su govorili da je to zato što ima puno takmičara, pa je dovoljno samo rodbina da navali i eto ti velike posete (zlobne insinuacije da TriDe-ova oprema ne može da podnese saobraćaj koji generiše iole ozbiljniji sajt). O statističkim podacima vezanim za posetu sajtu će biti više reči u prilogu na kraju teksta.

Rekli biste da je nelogično što o čitavoj priči nije obavešten i administrator, kako se tako nešto ne bi desilo, ali to je tako zato što nemate pojma o IT management-u! Podešavanje nije dugo trajalo, kad se u priču uključio i Ćora. Nakon kratkog rezimea o suštini problema, odmah je dao nalog na koliko konekcija da se server podesi (!) Činjenica da o svemu tome pre pet minuta nije znao ništa nimalo mu nije smetala da za to vreme svojim brilijantnim umom shvati problematiku i dođe do optimuma koji obezbeđuje sigurno i pouzdano funkcionisanje te da naloži da se to tako i iskonfiguriše. Druga lekcija koju je autor do tada naučio, bila je da se ne upušta u rasprave sa Ćorom, pa je i učinio kako mu je rečeno i prepodesio server.

Neko vreme je to sve funkcionisalo ali ubrzo se server "zakucao". Trk na zgradu, pardon u NOC, restart servera, dža bu. Nakon kraćeg praćenja rada, pokazalo se da je sada kad je omogućen veći broj konekcija, sve te konekcije srču resurse moćne mašine. Sad da li je bilo suviše posetilaca, ili je mašina ipak bila nedorasla takvom zadatku, procenite sami. Uglavnom, tih 512 MB memorije tada nisu bili dovoljni (radi poređenja, moja kućna mašina stara 5 godina je imala tri puta više memorije u to vreme!). Ćora je pokazao da nema tog problema koji će ga pokolebati. Brzo je organizovao odlazak u kupovinu memorije pa je ubrzo hostv umesto 512 imao 2.5 GB memorije, koliko ima i danas. Autoru je ostao u sećanju odlazak po memoriju sa generalnim direktorom u BesnimKolima (oh, kakva čast) i šrafcigerom u rukama. Rekli biste "gde li su našli serversku memoriju u gradu Pančevu!?". E, Ćora ima veze među lokalnim dilerima, tako da se našlo za tu priliku, ili memorija uopšte nije bila serverska... Uglavnom nešto od toga ;)

Priča se završava hepiendom. Meni se nekako čini da je Banetov hepiend nekako najhepiendističniji, pošto je otišao iz TriDe-a u firmu gde ima sve što bi jedan normalan posao trebalo da nudi. Prvenstvo se završilo, zaposleni TriDe-a nemaju pojma kako su prošli naši takmičari, ali oni su svoju patriotsku dužnost obavili časno, sajt je izdržao, svet je imao priliku da neprekidno prati događanja na ovom važnom prvenstvu! Od čitave programerske ekipe od 6-7 ljudi, ostala su dvojica, što je odlična stopa preživljavanja za TriDe pojmove. Čak su i sasvim solidni programeri, i koliko je autoru poznato, još uvek rade u TriDe-u. O statistici posete i drugim detaljima možete pročitati u Banetovom viđenju cele situacije: Direktor nikad ne laže

Asteriks i Obelisk

Još jedna relativno sveža priča. Pre nego što počnemo, da pojasnimo šta je VoIP. Radi se o tehnologiji za prenos glasa preko Internet mreže, odnosno za telefoniranje preko Interneta. Sam naziv je skraćenica od Voice over IP. Smatra se da ova tehnologija predstavlja budućnost telefonije i da će vremenom zameniti klasične telefonske mreže zahvaljujući brojnim prednostima. Najpoznatija asocijacija je popularni Skype, softver koji podržava VoIP. Kako čitava stvar funkcioniše? Elem, postoje operateri koji pružaju usluge uspostavljanja poziva bilo gde u svetu. Te usluge se plaćaju po određenim tarifama. Još jedan bitan pojam je Asterisk (koji Ćora izgovara Asteriks^TM) koji predstavlja softversko rešenje sa serverske strane, ili prostije rečeno, najpopularniji softver koji se koristi kod tih operatera.

Gde je tu TriDe? Pa eto, svojevremeno je Šone podigao jedan Asterisk server, sa kojim je nešto malo eksperimentisano kako bi se omogućili pozivi preko interne mreže firme. Pored toga TrgovinskaFirma ga je koristila za uspostavljanje VoIP veze između svojih filijala (i za te usluge verovatno davala neke pare). Mašina na kojoj je postavljen i nije bila nešto naročito, štaviše. Treba li reći da je Šone bio jedini koji zna nešto o Asterisku!? Vremenom je taj projekat zapušten i Asterisk je ostao da skuplja prašinu u nekom budžaku. Čak je po Šonetovom odlasku došlo do toga da se ni ne zna kakva je to mašina ali je niko nije dirao sledeći još jedan od ključnih principa korporacije "ako radi ne diraj!".

U jednom trenutku, ne znamo ni kako ni zašto, direktor Ćora je shvatio potencijal ovakve jedne tehnologije i rešio da u toj oblasti postavi TriDe na mesto koje mu pripada - sam vrh! Setio se da u firmi postoji nekakav Asterisk server te je smesta naložio nekima od novopridošlih u firmu da ga pronađu i pretresu (!) Nije se mnogo obazirao na to što ti ljudi nisu sastavili ni nedelju dana u firmi. Šta se tu izdogađalo ne znamo, uglavnom mašina je razbucana a hard disk sa instalacijom Linuxa formatiran i završio ko zna gde. Autor ovih redova je pokušavao da ubedi teh. direktora i novopridošle kolege da ne diraju mašinu, ali zna se kako se izvršavaju naređenja u TriDe-u. Bez pogovora. Nakon toga su kolege dobile novi zadatak - instaliranje novog servera. Doduše, neki od njih su u međuvremenu napustili firmu, tako da je nastala još veća konfuzija uz puno problema zbog činjenice da Asterisk niko ne poznaje, a prilikom jednog sastanka, kada sam pitao Ćoru ko je naredio da se ubija stari server, kad su sva podešavanja bila na njemu, dobio sam odgovor "ne znam ko je to naredio" uz nevino slaganje ramenima i iščuđavanje u već poznatom stilu francuske sobarice. I tako, pojeo vuk magarca.

Novi server je nekako instaliran, stavljena je Linux distribucija izabrana ko zna kako, i trebalo je povezati prvog klijenta. U stvari, mislim da je sve to i započeto zbog tog klijenta. Zvaćemo ga M. Živeo je (i još uvek živi) podalje od Pančeva, tako da svaki odlazak tamo košta poprilično, a odlazaka je bilo ohoho! Čudnim spletom okolnosti, taj čovek je čekao na uvođenje Interneta par meseci, a zatim još par meseci da taj Internet proradi kako treba. Na VoIP je čekao još duže. Ukratko, bilo mu je potrebno povezivanje dve lokacije tako da pozivi sa jedne mogu da se prebacuju na drugu. Reklo bi se ništa naročito. Ali, kad mi tamo a ono međutim.

Sa podešavanjem servera je bilo popriličnih problema. Ćora se uistinu isprsio kada je bila u pitanju mašina, čak je možda i nova bila, ali zato nije bilo para za kupovinu profesionalne opreme konkretno, analogne interfejs kartice neke od poznatijih svetskih kompanija. Radi ilustracije, cena osnovnih modela iz te kategorije opreme je oko 100$. Neki hobistički modeli su oko 30$ s tim da se nikako ne preporučuju za produkcionu upotrebu. Ćora je, ko zna kako, saznao da umesto namenske analogne interfejs kartice može da "pasuje" običan modem od 5 evra! Jao njegove sreće kad je ta budžotina proradila! Nije mala stvar ušparati 95 doški (prim. aut. VoIP je inače izuzetno zahtevan po pitanju hardverskih resursa, i ta zahtevnost je određena brojem konekcija koje idu preko njega - u prevodu, za velike planove treba puno para, mnogo, mnogo više i od tih 100$ koje Ćora NIJE uložio u opremu). Ponosan i okuražen svojim dotadašnjim postignućima, upustio se u nove poduhvate.

Da to neće na dobro da izađe, već je tada bilo jasno. Ćora je naredio totalnu mobilizaciju ljudstva, tako da su se svi manje ili više bavili Asteriksom^TM. Podešavanje je išlo po principu "i ćorava koka ubode poneko zrno", tako da je u određenom trenutku server počeo da funkcioniše, kako tako, i to samo zahvaljujući činjenici da je postojao nekakav GUI, doduše u beta verziji. Sve je naravno moglo i za znatno kraće vreme da se završi, da je nekome palo na pamet da nešto pročita na tu temu. Ovako, primenjena je sovjetska taktika - možda nemamo tehniku, možda nemamo znanje, ali imamo ljude, pa ćemo njih da trošimo. Danima se ostajalo do uveče, Ćora bi odlazio pa se vraćao da vidi kako "radovi" napreduju, tako da su operateri tehničke bili u neizvesnosti što se tiče odlaska kućama. Tako je jedno veče ekipa u sastavu Ćora, Krle i Kiza ostala do iza ponoći, petljajući oko Asteriksa^TM. Autor ovog teksta ima tu sreću da nije bio uključen u čitavu priču, pa je propustio važne lekcije koje je Ćora tada delio šakom i kapom. Ipak, iz tog perioda potiču mnoge čuvene izjave, a od svih najčuvenija i među članovima Sindikata veoma popularna: "Pazi ovamo! Prodajem veliko znanje za male pare." Pre toga je pomenuo Asteriks^TM što jasno govori kakvo je to znanje bilo. Ostalo je i sećanje na taj veliki dan, tako velik da je recimo Krle ostao bukvalno od jutra do sutra, pošto je na njegovu konstataciju izrečenu oko 19:00 da ima autobus u pola osam a sledeći tek u pola 11, Ćora odgovorio "ići ćeš kući onim u pola 11". Koliko je autoru poznato nije ni tim otišao.

Pošteđeni tog prosipanja "znanja", autor i Steva S., su uživali u čitavom prizoru Ćorinog šepurenja i lupanja gluposti. Jedino nam malo bilo žao Krleta i Kize, ali šta da se radi, treba momci malo da očvrsnu. Bez muke nema nauke. Server je najzad podešen, napravljen nalog za gospodina M, i to je trebalo da bude to. Tu je zabeležen još jedan biser, koji je ključan za poentu priče. Naime, prilikom podešavanja lokala (Asteriskovi lokali funkcionišu veoma slično kao tel. centrale u većim firmama), Ćora je primetio da su lokali numerisani sa 100, 101, itd. Na to se razbesneo i ljutito upitao "Ko je ovako postavio lokale!?" Začuđeno smo upitali šta nije u redu. "Pa te niže brojeve treba rezervisati za neke centrale, a klijentima treba davati mnogo veće brojeve". Očigledno je imao u vidu master plan, TriDe među najvećim operaterima... Tako je na njegovo insistiranje gospodinu M dodeljen njegov kućni broj sa još jednom dodatom cifrom, pa je tako imao dva sedmocifrena broja.

Epilog:
Oprema gospodina M je više puta donošena i odnošena, ekipe su išle kod njega najmanje desetak puta, i na kraju je to nekako i proradilo. U to vreme otprilike sam otišao na godišnji, a po povratku sam na nekom stolu video opremu koja je prethodno ugrađena kod gospodina M. Na pitanje "Šta je sad sa ovim!? Nije valjda da opet ne radi?", dobio sam odgovor, "Ma radi, nego M je vratio, kaže teško mu je da kuca svaki put onolike brojeve!"

I tako je TriDe ostao bez jedinog VoIP klijenta (prilikom prebacivanja sa starog na novi server, TrgovinskaFirma koja je koristila ove usluge je ostala bez podešavanja, a izgleda da su i pre toga digli ruke od cele priče). Ćora je kasnije još nešto eksperimentisao sa serverom, što se završilo potpunom havarijom. Od tada za Asterisk odnosno Asteriks^TM nismo više čuli.

Mesne kancelarije

Kao što ste mogli da saznate do sada čitajući sajt, vlasnik i generalni direktor TriDeNet-a ima velike ambicije i još veće planove za svoju firmu. Nakon "uspešne" akvizicije Vršačkog provajdera Kentaur, koja je takođe opisana u "Vršačkoj odiseji", Ćora je krenuo u novo proširenje mreže. Ovog puta je sve imao pod kontrolom - veliki posao bio je na domak ruke. Naime, jedna od susednih opština koja se nalazi između Pančeva i Vršca, je organizovala tender za umrežavanje tzv. mesnih kancelarija, koje su valjda nešto kao mesne zajednice. Radilo se o desetak lokacija u okolini ovog mesta koje je trebalo povezati preko wireless linkova. Prvo je trebalo pobediti na tenderu. Tamo su se prijavile i druge firme, između ostalog i KonkurentskaFirma, koja je već imala razgranatu mrežu u tom mestu i okolini, dok TriDe nije imao ništa. Da bi pobedio u ovako nefer uslovima, Ćora je odlučio da pribegne alternativnim metodama. Šta to znači u zemlji Srbiji, pogađajte sami, uglavnom, javna je tajna kako je TriDe na kraju ipak obezbedio taj posao, pošto se Ćora unaokolo hvalio svojom preduzimljivošću. Čak i KonkurentskaFirma dobro zna kako je isti izgubila, pošto je Ćora izgleda rekao i svojoj sekretarici kako je obezbedio tender.

Elem, kao što rekosmo, usled ne baš povoljnog pozicioniranja na lokalnom tržištu, TriDe je morao da izgrađuje čitavu mrežu u tim naseljima. To je otprilike značilo postavljanje po jednog ripitera (popularan, ne sasvim ispravan naziv za wireless access point na koji se klijenti kače svojom wireless opremom) na objekte mesnih kancelarija, postavljanje Ethernet mreže u tim objektima i, kao najveći posao, postavljanje centralne tačke na koju bi se ostali ripiteri povezivali. Za tu ključnu tačku izabran je silos u posedu VelikeFirme. O poslovnom aranžmanu sa VelikomFirmom će biti još reči, za sada ćemo reći samo da VelikaFirma daje TriDeNet-u svoje objekte (uglavnom silose) u zakup, za postavljanje wireless opreme.

Nakon što je posao ugovoren, zahvaljujući sjajnim pregovaračkim veštinama direktora Ćore, ostalo je da se odradi tehnička strana posla. Da dodamo da je sa poslovne strane čitava priča bila prilično klimava, pošto je ugovoreni posao bio težak 5.000 evra, dok su minimalni troškovi (a kad je nešto u TriDeNet-u minimalno, to znači da niže zaista ne može da ide!) iznosili oko 3500. Udaljenost lokacija je predstavljala ključni problem, naročito u slučaju da nešto krene naopako. Sa druge strane, realizacija ovakve mreže je predstavljala šansu za uvaljivanje TriDe Interneta potencijalnim korisnicima u svim mestima gde budu postavljeni ripiteri.

Pripreme za posao su bile temeljne i pravovremene. Planiranje se oteglo, ali je zato bilo izuzetno detaljno. Previđeno je da se sve završi za nekih 10 dana. Na autorove prigovore da je to krajnje nerealno, i da će biti potrebno bar duplo više vremena Sava M. je odgovorio nešto u stilu, "pa šta ako isplaniramo manje, tako je bolje" što je definitivno bio argument koji me je ućutkao. Šta odgovoriti na tako nešto, pogotovo što čovek koji to izgovara uopšte ne poznaje posao o kome je reč. Miloš je prigovorio da neće imati ko da održava ostatak mreže ako se to bude tako radilo, na šta je usledio odgovor Save M. da mreža trenutno sasvim lepo radi (što i jeste bio slučaj, ali samo zato što smo je neprestano nadgledali i sređivali). U to vreme su Tihi i Miloš postali administratori, pa je shodno tome njima zapala dužnost da podešavaju opremu za ripitere. Ćora je tada počeo da insistira na dokumentaciji (nešto što je do tada bilo misaona imenica za TriDe). Zato je terao Tihog i Miloša da sve što urade stavljaju na papir što je naišlo na popriličan otpor, verovatno zbog toga što je forma te dokumentacije bila njegovih ruku delo. O toj čuvenoj dokumentaciji će više reći Miloš, pošto je to bio razlog zbog koga je otišao iz firme. Moja malenkost je tom prilikom napravila šemu raspodele IP adresa za novu mrežu. Predviđeni su opsezi koji su se uklapali u dotadašnju raspodelu adresa, kako bi se olakšalo snalaženje. Ćora je međutim zahtevao neki potpuno drugi opseg, koji je izvukao ko zna odakle. Da bude prepoznatljiv, kako je rekao. Have it your way... Tražio je i da se predvidi dovoljan broj adresa (stotine) za buduće korisnike u toj oblasti, da slučajno ne zafali kada masa nagrne na TriDe wireless. Pored toga, neprekidno je uvodio nova pravila i zahtevao izmene u onome što su administratori radili. Tako mu je, između ostalog, palo na pamet da treba da podešavaju opremu ne u prostorijama tehničke službe, već u monterskoj prostoriji (sobičak 4x2, gde sedi 3-4 montera). Ko zna zašto.

Sama nabavka opreme se otegla, uglavnom zbog klimave finansijske konstrukcije, a i realizacija takođe. Pored toga, monteri su bili preopterećeni drugim poslovima da bi radili na ovom projektu, tako da je prošlo nekoliko meseci pre realizacije. Bez obzira na sve to, podešavanje opreme je urađeno u jednom danu, u furioznom tempu, pri čemu su Tihi i Miloš ostajali posle radnog vremena da bi završili. Ćora je insistirao da se podesi SVE, čak i ono što će se sigurno menjati kasnije. Tada je imao ideju da se oprema samo ubode na mestu ugradnje i da se posle više ništa ne dira, tobože kako bi se uštedelo na vremenu. Nije ga bilo moguće ubediti da će najveći problem biti postavljanje antena, pošto je u pitanju ravničarski kraj sa niskim objektima. Kao i uvek, pažnju je koncentrisao na potpuno nebitne stvari. (Ove crne slutnje su se kasnije obistinile - održavanje je bilo konstantan problem, zbog pomenutog problema sa antenama, i svako malo se dešavalo da stubovi popuste ili padnu.)

Posebna priča je bilo postavljanje centralne tačke. Bez dubljeg ulaženja u tehnikalije, na toj tačci je potrebno imati onoliko wireless interfejsa (tj. kartica), koliko ima linkova. U ovom slučaju taj broj je trebalo da bude oko 12. Kako obični PC-jevi imaju 4-5 PCI slotova u koje ove kartice idu, jasno je bilo da je potrebno više računara. Inače u pitanju je profi oprema - polovni Dell-ovi u rangu PII koje firma BS uvozi iz inostranstva (gde se verovatno tretiraju kao otpad). Ćora je međutim bio odlučan da se to sve smesti u jednu mašinu. Kada je to saopštio Milošu i meni, samo smo se zgranuto pogledali. On se čak nije mnogo ni bunio, što je imao običaj da čini kad Ćora počne da postavlja sumanute zahteve. Ideja je bila da se stave PCI-na-miniPCI adapteri koji bi povećali kapacitet. Kasnije se naravno pokazalo da to tako ne može pošto je napajanje na mašini bilo preslabo za toliko kartica, a što je nama bilo odmah jasno. Pored toga, PII mašina koja je stavljena na tu centralnu tačku je imala osobinu da je gubila početna podešavanja u BIOS-u, što je bilo prilično nezgodno, pošto mašine koje se postavljaju kao ripiteri rade bez tastature, a ako ne može da se podesi da se takav računar podiže bez iste, kada nestane struje, ode mast u propast. Zato je zamenjena, pa je odneta druga. Radovi su najzad nekako počeli, i najgora predviđanja su počela da se ostvaruju. Bilo je velikih problema sa postavljanjem antena, na nekim mestima se to pretvorilo u noćnu moru sa bezbroj izlazaka na teren, a rokovi su odavno bili prekoračeni. Autoru čitava ta agonija nije ostala u dobrom sećanju, te je neće ni opisivati, a početna euforija kod senior management-a je vremenom splasnula, saznaćete uskoro i zašto.

Još jedan deo čitavog posla bila je prodaja (da ne kažem uvaljivanje) Cisco rutera opštini za neku masnu svotu. Ćora je smislio a cunning plan - prodati neki stari krš koji se vukao po magacinima, doduše jeste bio Cisco, ali sigurno nije vredeo ni delić sume za koju je ugovoren. Nekako je pronađen, očišćen od prašine i ostalo je da ga Krle podesi (novi admin, napominjem da se sve dešava mesecima posle početka čitave priče, Miloš odavno nije u firmi, a ni Tihi, ako se ne varam), na šta ga je Ćora svakodnevno podsećao. Problem je bio što je vrsta interfejsa koji je taj ruter podržavao odavno nestala sa tržišta i u Srbiji nije mogao da se nađe odgovarajući adapter. Ćora se hvalio da je on eto tako sposoban da to uvali, a mi ne možemo ni jedan ruter da podesimo. Na Krletovu primedbu da tog adaptera jednostavno nema, palo je napušavanje u stilu da se nije dovoljno potrudio da ga nađe. Backup plan je bilo povezivanje sa nekakvim switchem (polovnim naravno) koji ima taj interfejs. Budžotina^TM, TriDeNet style

Epilog: čitav posao je nekako završen, od predviđenih 10 dana oteglo se na nekoliko meseci, a predviđeni troškovi su višestruko prekoračeni. Kako smo neformalno saznali, početno postavljanje je koštalo nekih 20-25.000 evra. Podsećamo da je posao ugovoren na 5.000. Od velikih planova za priključivanje gomile korisnika nije bilo ništa, delimično zato što to tržište nije ni imalo taj potencijal a delimično zato što su oni kojima je bio potreban wireless tamo već bili na mreži KonkurentskeFirme. Doduše, to smo svi mi manje-više znali, ali nije vredelo objašnjavati se sa Ćorom, pošto je on ideologiju (mi najveći, najbolji...) redovno stavljao ispred rezona, pa i u ovom slučaju. Ćorin plan savršenog podešavanja opreme nije uspeo, i podešavanja su se menjala milion puta posle postavljanja, uz neke konfuzije koje su prilično neverovatne, na primer, nije se znalo da li kancelarije treba da imaju Internet ili ne. Šta je bilo sa Ciscom, ne znam i ne želim da znam.

U međuvremenu se Miloš javio i poslao svoje viđenje čitave priče sa dokumentacijom. On je to mnogo detaljnije opisao te vredi pročitati: Dokumentacija

Vršačka odiseja

U ovoj priči ćemo opisati jedan od monumentalnih promašaja, kojih je u istoriji TriDe-a bilo popriličan broj.

Nekada davno, TriDe mreža je pokrivala grad Pančevo i nekoliko okolnih naselja, kao i par lokacija u Beogradu. Širenje mreže se uglavnom odvijalo kroz kupovinu drugih lokalnih wireless mreža, za šta ćemo u daljem tekstu koristiti termin koji priliči ovako velikoj i uglednoj korporaciji kao što je TriDe – akvizicija. Prva akvizicija se odigrala pre nekoliko godina i to beše prvi izlazak TriDe-a van Pančeva. Potom je usledilo još nekoliko, manje ili više uspešnih akvizicija. Tema ovog teksta biće najnovija u tom nizu – kupovina Vršačkog provajdera Kentaur. Saradnja ove dve firme datira nekoliko godina unazad. Naime, Kentaur je Internet link zakupljivao od TriDeNet-a. Pored toga, kupili su i Banetov softver za billing and accounting, za neke baš velike pare u to vreme.

Međutim, da li je posao išao loše ili je nešto drugo bilo u pitanju, tek vlasnik te mreže, izvesni Pop, odlučio je da okonča taj biznis i proda mrežu. Pop, je radio u izvesnoj NovosadskojFirmi (za koju je inače TriDe održavao sajt i mail server) a provajding mu je bio usputna delatnost. Među zaposlenima u tehničkoj službi TriDe-a nije bio naročito omiljen, čak bi se moglo reći da niko nije voleo da sa njime ima posla.

Prvi interesent za kupovinu mreže je naravno bio Ćora, koji je tražio šansu za širenje svoje imperije. Autoru detalji dila nisu poznati, pa ću samo napomenuti da je cena iznosila par hiljada evrića, što je, kako će se kasnije pokazati bila prevelika cena za ono što je dobijeno – nekih pet-šest lokacija sa nešto opreme i centralna lokacija sa par »servera«. Sveukupno za tu opremu ne bi dobili više od 1.000 evra, a status lokacija je, kao i kod većine drugih sličnih lokacija, bio prilično nedefinisan i zavisio je od nekih internih dogovora, koji su uvek mogli da se raskinu. To se i desilo sa jednom od lokacija preko koje je išao link ka Kentauru, kada je TriDe jednostavno izbačen sa silosa. Kasnije je obezbeđena alternativna lokacija na Vodotornju, o čemu će biti reči u rubrici "Radovi na mreži". Jedini argument koji bi mogao da donekle opravda ovakvu kupovinu, bilo je dobijanje tržišta, koje, kako će se kasnije pokazati, nije bilo ono što je Ćora očekivao. Međutim, jednoglasni utisak zaposlenih koji su se bavili sređivanjem te mreže bio je da je Pop nasankao Ćoru.

To je postalo jasno kada se ispostavilo da većina klijenata navodno ima uplaćen Internet mesecima unapred, naravno, te pare je Pop pokupio pre nego što je prodao mrežu Ćori. Na taj način je uzeo sigurno bar onoliko koliko i od Ćore za celu mrežu. Sledeći udarac bilo je otkazivanje od strane nekoliko kladionica, navodno zbog loše usluge. Mreža je zaista bila u stanju raspada, ali tako je bilo i pre promene vlasnika, pa su se javile sumnje da je Pop i ovde umešao prste. Zašto je to radio, ne zna se, pošto je do tada važio za bliskog saradnika i Ćorinog prijatelja. Treba reći da su tzv. poslovni korisnici najveći izvor prihoda u ovoj vrsti biznisa, pa je to zaista bilo veliko razočarenje. Zbog nepostojanja bilo kakvog pismenog ugovora ili odredbi koje bi definisale šta je stvarno predmet kupovine, nije bilo načina da se sva ta šteta nadoknadi. Ćorin propust da ugovor napravi u pismenoj formi mu se još dugo obijao o glavu, pa je tako i posle tri meseca, još uvek bilo prepucavanja šta je čije od opreme. Tada je valjda naučio tu važnu lekciju pa je kasnije čak i od ljudi koji su radili na crno tražio da potpisuju raznorazne ugovore (npr. o zabrani konkurencije i slično).

Sve u svemu prošlo je tri meseca pre nego što je mreža bila dovedena u prihvatljivo stanje. Za to vreme, nekih mesec i po dana nije naplaćivana pretplata, drugi poslovi su trpeli zbog angažovanja na sređivanju mreže, a nakon što se sve završilo, pretplatu je plaćao tek jedan deo korisnika, ostali su tvrdili da su oni Internet platili unapred. Takođe, pretplate su prikupljane neredovno, uz skoro nikakvu evidenciju ko je šta dužan. Dva momka koje je Ćora angažovao da održavaju tu mrežu i prikupljaju pretplate su u međuvremenu dala otkaz, pa su zaposleni novi, uz neizbežni haos koji je time bio izazvan. Terencima (među kojima se našao i Bane, naš junak iz drugih tekstova na sajtu) je Vršca bilo preko glave, iako se za sve to vreme izmenjalo ko zna koliko garnitura montera, a TriDe je na kraju morao da traži drugu centralnu lokaciju, zbog stalnih razmirica sa Popovim bratom u čijem posedu je bila prvobitna centralna lokacija (zapravo igraonica). Dugo, dugo posle toga, bilo je problema sa linkom prema Vršcu, i to nije sređeno do autorovog odlaska iz TriDe-a, koji je usledio nekih 7-8 meseci nakon akvizicije. Ako ništa drugo Vršac je dobro poslužio za razna eksperimentisanja na mreži u to vreme ;)

Epilog:
TriDe i dalje ima mrežu u Vršcu, ali od daljeg širenja iste nije bilo ništa. Otvorena je kancelarija u tom gradu, uz fanfare, po novinama i sajtovima za zapošljavanje su se vrteli (i dalje se vrte) oglasi za radna mesta tehničke podrške i poslovnog sekretara (kao da ih TriDe nema dovoljno), što govori da Ćora nije digao ruke od velikih planova za ovaj grad. Ko zna koliko para je bačeno u taj bunar, dok je korist veoma diskutabilna. Pop je uskoro otišao i iz NovosadskeFirme u kojoj je radio, što je dočekano sa velikim olakšanjem među zaposlenima teh. službe TriDe-a. Jedan naporni kreten manje.

Ne mere to bez kabla (kablovski Kotež II)

Ovo je jedna malo starija priča, pa se unapred izvinjavam što će možda neki detalji biti izostavljeni.

Davne 2005. jedan od udarnih projekata kompanije TriDe bilo je uvođenje kablovskog Interneta na teritoriji čitavog grada a kasnije, u skladu sa apetitima managementa (zapravo, u to vreme, to je bio samo Ćora), ko zna gde bi se sve proširio taj kablovski. Uporedo sa ovim projektom, u planu je bio razvoj softverske aplikacije za billing and accounting koja bi bila nadogradnja postojeće i to na takav način da pokrije takozvane triple play usluge (Internet, IP TV i telefonija), koji bi se plasirao ni manje ni više nego na svetskom tržištu, kao konkurencija vodećim igračima na tom polju!!!

Zadržimo se za sada na kablovskom Internetu. Za početak je odabrano naselje Kotež II. Zašto, samo Ćora zna.

Pre svega, trebalo je odraditi medijsku kampanju. Obaveštenja i reklame na sajtu, promocija u prijateljskim medijima (Pančevac, Radio PA...) i terenski rad na deljenju letaka. Na ovom poslu je Ćora angažovao kompletno osoblje, od šankerica i tehničke podrške do sekretarica. Napominjemo da je to bilo, kako ja to zovem, prvo zlatno doba TriDe-a, kada je Ćora osetio da je došao trenutak da firma ispliva iz anonimnosti i zauzme svoje mesto na karti sveta. U tom cilju, zaposlena je gomila ljudi, pa je tada dosegnut rekord po broju radnika, koji je do danas mislim nenadmašen. Kasnije će se brojno stanje drastično smanjiti, kao posledica nesretne okolnosti da ti novozaposleni ljudi nisu shvatali kakvu čast imaju što rade u jednoj ovakvoj firmi već su uporno insistirali na čisto materijalnim vrednostima otelotvorenim u plati (i autor priznaje da je bio među njima).

Da bi poslužio kao uzor, zajedno sa radnicima je upadao u zgrade i ubacivao letke u poštanske sandučiće. Pošto su zgrade na Kotežu II uglavnom zaključane i imaju interfone, to baš i nije bilo tako lako pa je bila potrebna dosetljivost da bi se nekako isposlovao ulaz.

Nakon uspešno odrađenog marketinga, došlo je vreme za tehničku realizaciju. U to vreme, kao i uvek uostalom, najveća prepreka uspešnom sprovođenju velikih planova, bio je nedovoljan kvantitet radne snage. Konkretno, u ovom slučaju nedostajali su iskusni monteri. Nešto pre toga je prekinuta saradnja sa Škomijem, koji je dugo godina bio oslonac firme i praktično jedini monter. U firmi su bila 2 ili 3 montera, pa je Ćora pokušavao da na razne načine obezbedi dodatnu radnu snagu. Međutim, to nije išlo tako lako, pošto su Ćorini kriterijumi visoki kada je zapošljavanje u pitanju. Sem toga, monteri nisu kao programeri, dizajneri i administratori, koje još i možete da nagovorite da rade za džabe ili skoro džabe, majstori ko majstori, znaju ljudi koliko njihov rad vredi.

Pošto tih par montera nije postizalo sve redovne poslove plus taj veliki projekat, angažovani su spoljni saradnici. Prvi koji je ovako angažovan, radio je nekoliko dana a zatim netragom nestao.

U međuvremenu se izmenjalo par momaka na probnom radu, ali se niko nije zadržao. Svi su oni međutim ipak odrađivali ugradnje, tako da je u toj fazi projekta bilo šarenila kod korisnika koji su se odlučili za ovaj način pristupa Internetu. Na sreću čitave kompanije, u firmu se vratio Ljubčo, stari poznanik o kome ćete još čitati. On je dosta toga odradio vezano za ovaj projekat. Pored toga, Ćora ne bi bio Ćora kad u najtežim trenucima ne bi našao neko genijalno rešenje. On je angažovao novozaposlene programere, dizajnere i operatere tehničke podrške na ugradnjama, bilo da je u pitanju Kotež II ili druge ultrahitne ugradnje kojih je tada bilo poprilično. Bilo je tu raznih zgoda i nezgoda o kojima ćemo pričati u drugim rubrikama. Finale ovog lutanja u izboru izvođača bilo je angažovanje ekipe koja se profesionalno bavila ugradnjom antenskih instalacija, takozvanih Zmajeva. Oni su za 1000 dinara po ugradnji završavali instalacije mnogo brže i efikasnije nego TriDe, pa je Ćora nekako prežalio smanjenje neto profita od ugradnje sa 40 na 30 evra.

Kao što bi se i očekivalo, veliki planovi managera Ćore su predviđali da u dogledno vreme nudi kompletnu uslugu, Internet, IP telefoniju i televiziju. Za tako nešto je bila potrebna profesionalna i veoma skupa oprema^*. Nakon što se upoznao sa cenama, Ćora je mudro zaključio da su iste previsoke. Zatim je pokušao nešto sa uvozom polovnih Cisco switcheva, ali se i to ispostavilo preskupim, te su na kraju ugrađivani no-name kineski switchevi marke "switch", kako smo mi u šali govorili. Cena tih switcheva je bila nekih 8 do 10 evra. Na svaki od ulaza stavljan je jedan takav switch, dok su na par tačaka stavljeni "ozbiljniji" upravljivi switchevi, ali nisu kupovani novi već su po firmi skupljani switchevi skidani ko zna odakle. Uglavnom se radilo o poluispravnoj opremi. Dakle čitav komplet opreme koji je činio infrastrukturu tog kablovskog (recimo samo da ovo nije pravi kablovski Internet sa kablovskim modemima i ostalim sitnicama, uostalom šta je u TriDeNet-u pravo?), bila je jedna mašina sa par wireless kartica, par upravljivih switcheva, i nekoliko kineskih switcheva. Sve ukupno, nije koštalo više od 200-250 evra. Ugradnja je korisnike koštala 50 evra, za šta su dobijali mrežnu karticu (čuveni polovni 3com-i kupovani u firmi BS za 450 dinara) i to samo u slučaju da je već nemaju. Ako je udeo korisnika u osmoportnom switchu od 10 evra 1 evro, trošak ugradnje za firmu TriDeNet bila je manja od 10 evra (radnu snagu ne računamo jer je njena cena ~ 0). Dakle preko 40 evra čiste zarade! Nije loše. Pa sad recite da Ćora nije genije! Ljudi su međutim bili željni Interneta pa nisu žalili para, bez obzira na ovo udaranje po ušima.

* Malo pojašnjenje u vezi nepoznatih termina - Switch je neka vrsta zbirne tačke za sve kablove koji idu do korisnika, a sami switchevi su povezani međusobno i sa ripiterom. Upravljivi switch je switch kome može da se priđe daljinski i da se tako kontroliše stanje i menjaju podešavanja Mrežna kartica je parče hardvera u koje se ubada UTP kabl koji dalje ide do switch-a. Sav saobraćaj nekog korisnika ka i od Interneta ide preko ovog kabla.

Prednost ovakvog izbora opreme je bila niska cena, ali ne kaže se uzalud koliko para toliko Interneta! Kasnije će se pokazati da ta strategija minimalizacije troškova opreme nije bila naročito pametna. Sami radovi su izvedeni na "o ruk", bez pisanih tragova. Usled velikog broja ljudi koji su učestvovali, a od kojih mnogi nisu ni dočekali završetak projekta, puno detalja je ostalo nezabeleženo, kao na primer odakle su izvedena napajanja za switcheve.

Epilog:
Projekat kablovskog Interneta na Kotežu II je nekako završen, ali je taj završetak ujedno predstavljao krah Ćorinih planova za umrežavanje čitavog grada. Ostalo je na tom jednom redu zgrada u S. Šupljikca. Ubrzo se pokazalo da je onako nekvalitetna oprema prilično nepouzdana pa je svake nedelje bar jednom bilo problema sa nekim od switcheva. Okolnost da nisu svi bili upravljivi, značila je da kod svakog zastoja mora da se izlazi na teren. Čak i oni koji su bili upravljivi, bili su nedostupni pošto su se šifre u međuvremenu izgubile pa ih niko nije znao. Otežavajuća okolnost je bila što se nije znalo kako se opremi prilazi, odnosno to su znali samo ljudi koji su dovoljno dugo ostajali u firmi, pa je svaki put moralo da se čeka na tog jednog koji zna kako se tamo ulazi, gde je oprema i gde je napajanje. Pored toga, puno je zavisilo od toga da li je korisnik kod koga je napajanje, kod kuće ili ne. Ako bi se takav kvar desio početkom sedmice čekalo bi se bar dan-dva, a ukoliko bi to bilo krajem sedmice, čekanje bi se odužilo danima.

Sve u svemu, ovaj kablovski se pretvorio u noćnu moru kako za operatere tehničke tako i za montere. Verovatno i za korisnike. Zainteresovani potencijalni korisnici kablovskog interneta su mesecima nakon kampanje zvali i interesovali se kada će kablovski kod njih. U početku su dobijali informaciju da će biti za koji mesec, a kasnije, da jednostavno nema kablovskog i da ga neće ni biti. Autor teksta je tada otišao iz firme, ali su, čak i skoro dve godine kasnije, kada se vratio, ljudi povremeno zvali i pitali da li kod njih može kablovski. U međuvremenu je urađena još jedna lokacija, ali priča je bila ista kao i u slučaju prve.

Projekat softvera za billing and accounting je takođe neslavno završio, ali bar ništa nije koštao i nije predstavljao blamažu za firmu. Banetovo zanovetanje na temu potrebe da se i postojeći softver sredi nije delovalo na Ćoru, pa je od tada do danas ostao manje-više isti, sa malim izgledima da doživi neki dalji razvoj.

Dalekoistočna Ambasada (by Tihi)

Naime još jedan od velikih promašaja naše drage “kompanije” je i rad u dalekoistočnoj ambasadi, gde smo radili lokalnu mrežu. Iako je bilo prilično davno pokušaću da se setim tog epa do najsitnijih detalja. Znači, počinje time što Ćora sav oduševljen, priča kako mu je kum Vlaja nabacio posao u Dalekoistočnoj ambasadi da im odradimo lokalnu mrežu. Znajući već sa kime imamo posla (prim. ured. Ambasada već uzima Internet od TriDe-a), a pogotovu Vlaju odmah nam je bilo jasno u sta se upuštamo,ali OK, posao je ipak posao. Sve bi verovatno i prošlo lepo da Ćora nije smislio genijalan plan kako da ućari kintu: Umesto kabla sa 8 žica (cat5e) koji je standard za mreže, setio se da kupi kabal sa 4 žice (naime ethernet zaista i radi kroz 4 žice) i time uštedi na kinti. Čak šta više, kablovi nisu bili u standardnom pakovanju po 305m neko jedan veliki bunt (nalik na one koje ste viđali u vojsci) od 1 km kabla, što u startu otežava posao (ali hej, ja sam uštedeo neku kintu!). Dalekoistočna ambasada se nalazi u “genex apartmanima” na Novom Beogradu, i radno vreme im je od 9 do 17h, što je ujedno bilo vreme dokle smo mi radili (iako je nama od 8 do 16, ali radno vreme u TriDeNet APP ISP je bila samo misaona imenica, tako da smo svi već na to navikli) i plan je da se nacrtamo u 8:45 ispred Ambasade.

Naravno kako stvari stoje, mi smo to ispoštovali, s tim da su naši domaćini nešto malo kasnili (ko bi rekao za Dalekoistočnu naciju poznatu po preciznosti i tačnosti, a biće toga još). Stanje na terenu, prvi užasi. Kancelarije su na 80m od njihovih servera i tu je trebala da se pusti ethernet mreža + lokalna do svih računara. Geenex apartmani su u stvari veliki hotel, i bilo koje forme bušenja nisu dolazile u obzir. Znaci, ostaje nam ventilacija, gde je naš kolega Deagle puzao kao Bruce Willis u “Die Hard” dok je provlačio kablove. Dva dana rada i posao je bio pred kraj, kako gde i sta smo radili samo mi znamo, uglavnom želje su bile ispunjene. Treći dan moja malenkost ostane u Pančevu, a ekipa ode u Ambasadu da završi mrežu (manje estetske dopravke, testiranje itd). Negde na pola dana stižu vesti: Mreža ne radi. Klijent je nezadovoljan i ljut jer smo koristili četvorožilne kablove i traze da se svi kablovi zamene! (skoro 2 Km kabla) Po njima uzrok “ne rada” je bio u kablovima.

Novi nalog od našeg Ćore: Zameniti sve kablove! Idemo ispočetka... Opet tri dana zezanja , ostajanje prekovremeno, a ko ne zna kako je izvuci se sa Nbgd u 17:30 imao je lepu sreću u životu. Zamenimo sve kablove, Dalekoistočnjaci probaju... kad... ne radi opet! Zatražim ja da me uvedu u njihovu top seacret server room, i dobijem dozvolu. Uzmem najobičniji cable tester,i proverim...Covek zabada kabal u pogrešan switch!!! I prosli put je isto to uradio, ali ja nisam bio tu da proverim, ostali se nisu setili. Kako je pocrveneo:) Sledi da uopšte ne zna u koji port switcha treba da ubode, pa smo negde na pola puta našli stari kabal, pa odatle sekli i prespajali. Najzad, sve se završi. Sve radi, sve je ok! Ali....rezime je da smo radili dupli posao za iste pare. Čak štaviše, oni četvorožilni kablovi nisu bačeni (sačuvaj bože) mogu se videti u domaćinstvima kod korisnika TriDeNet APP ISP (ako vidite taj kabal kod vas znate odakle je). Ćora je zaradio mnogo manje nego da je odmah radio kako treba (ništa novo, seci usi krpi dupe je standardna procedura u TrDeNet APP ISP), a naravno najgore su prošli sami zaposleni.Da ne kažemo da je tih nedelju dana Wireless mreza bila skroz zaostavljena jer su svi raspoloživi radnici radili Ambasadu.

Posle nekih mesec dana,radili smo umrežavanje nekog objekta u sklopu JedneVelikeFabrike, gdeje Ćora opet zahtevao četvorožilne kablove... Posle nekog vremena, ljudi koju su nam “nabacili” posao,ljudi IzVelikogProvajdera koji su bili u VelikojFabrici, tačnije njihov Šef me zove: Ej...Tihi...ovde su četvorožilni kablovi...da se niste malo zajebali???

Ja: Ma ne,to su “unutrašnji kablovi “ (Ćorin izraz) spolja ide FTP ,bla,bla,bla..

Šef: Nemojte ovo da ste slučajno ostavili ovde, menjajte što pre!!!

Ja......

Poštovani korisniče, ako imaš tanak, plavi kablic u tvom stanu, imaš potpuni kredibilitet da tražiš zamenu istog.

Autor priče je Tihi, hvala mu

Uspon i pad podunavskog sektora

Završetak 2005. i početak 2006. godine, bilo je vreme velikih odluka za rukovodstvo TriDeNet-a. Tada je firma dobila par većih poslova u malo ozbiljnijim firmama a jedan od tih poslova je i onaj koji ćemo opisati u ovom delu.

VelikaEnergetskaKompanija iz Kostolca je tada tražila rešenje za uspostavljanje Internet linka od, u to vreme, velikih 1 Mbps. Niko od velikih provajdera nije bio zainteresovan da im ponudi nešto povoljno, a neki wireless provajder iz obližnjeg Petrovca je napravio neki link, koji nije radio nikako. Ćora je nekako uleteo u čitavu priču i iskoristio sretnu okolnost da TriDe ima na raspolaganju lokaciju u Kovinu, odakle bi bez većih problema mogao da se uspostavi wireless link do Kostolca.

Rečeno učinjeno. Posao je išao kako se samo poželeti može, oprema je relativno brzo postavljena, i to je proradilo bez većih problema. Desilo se da je routerboard koji je prvobitno postavljen posle prve kiše popio malo vode pa je od toga prestao da radi, ali to je brzo rešeno stavljanjem drugog. Uspostavljeni su dobri odnosi sa Radenkom N. iz VelikeEnergetskeKompanije.

Taj deo je dakle, za divno čudo, glatko prošao. Internet je radio dobro, rekao bih rado na obostrano zadovoljstvo, međutim nije bilo tako. Radio je isuviše dobro, pa je link bio sve vreme "zaboden" na 1 Mbps, čak i noću, pošto su zaposleni u informatičkoj službi puštali download-e 24/7. To baš i nije bilo dobro za TriDe, pa je Ćora dao nalog da se posle radnog vremena sve do ujutro brzina kreše na 100 kbps. To je neko vreme prolazilo, dok se nije desilo da par puta zovu iz VelikeEnergetskeKompanije da pitaju zašto Internet tako kilavo radi. Tada je Ćora nevoljno morao da se odrekne ove probitačne prakse.

Taj deo posla je dakle zaokružen. Međutim, Ćora se nije zadovoljio samo time. Planovi su bili da se Internet ponudi i građanima Kostolca i mesta u blizini VelikeEnergetskeKompanije. Radenko N. je trebalo da bude čovek za održavanje te mreže. Dogovor je bio da on ugrađuje korisnike, održava opremu i prikuplja uplate u Kostolcu, dok bi mreža u mestu kraj kompanije bila njegova. Tako je i bilo. Korisnici su srećno priključivani i sve je teklo u najboljem redu, čak je u opštoj euforiji zbog ekspanzije firme u organizacionoj hijerarhiji firme Radenko N. promovisan u Direktora podunavskog sektora, kako je Ćora zvučno nazvao ovaj ogranak mreže. To što je taj "direktor" bio na platnom spisku druge firme, nije Ćori nimalo smetalo da ga ubroji u svoje redove.

Tada autor ovog teksta odlazi iz firme. U međuvremenu, do njegovog povratka, desilo se sledeće: na isti predajnik nakačeno je još nekoliko klijenata - dva podprovajdera (koji se inače nisu podnosili međusobno ni sa Radenkom N.) i još par firmi, da sve bude veselije. I najzanimljivije od svega, direktor podunavskog sektora je preko noći obezbedio link, otvorio svoju firmu za provajding i okrenuo SVE korisnike na svoju mrežu. To je učinio Ćori iza leđa, sve vreme ga ubeđujući da je sve u najboljem redu. Ćora priznaje da ga niko nikad u životu nije tako vešto slagao i preveo žednog preko vode. S obzirom na prilično zapetljanu situaciju na tamošnjem Internet tržištu, koje bi se ukratko moglo opisati kao "mala bara sa puno krokodila", Ćora je još dobro i prošao u čitavoj avanturi. Pošto se tamo ne zna ko je koga šta lagao i ko je s kim bio u kakvom dilu, opšti je zaključak da je taj ambijent previše surov čak i za njega, naime u odnosu na tamošnje Internet pionire, Ćora je mala maca!

Tako je TriDe ostao bez ijednog korisnika u "podunavskom sektoru". Od par firmi koje su bile nakačene ostala je valjda jedna, a od potpunog fijaska Ćoru je spasla sretna okolnost da Radenko N. nije mogao i VelikuEnergetskuKompaniju da prebaci kod sebe pošto je tamo bio zaposlen. Nekako tužno su delovale web stranice softvera za nadzor korisnika kada se klikne na Kostolac, bez ijednog jedinog korisnika na spisku.

Epilog:
Taj deo mreže je do dan danas ostao problematičan. Ripiter preko koga su bili povezani podprovajderi u Petrovcu je konstantno loše radio, tako da su administratori i operateri tehničke TriDe-a neprekidno bili angažovani na podešavanjima kako bi koliko-toliko to radilo. Situaciju im je otežavalo što su oba provadera bila nakačena na isti interfejs (u prevodu, njihove antene su okrenute na jednu zajedničku, čime je TriDe postigao određenu uštedu na opremi) i to bez njihovog znanja, nakon što je Provajder2 tu prebačen pošto su ih izbacili sa lokacije na kojoj je bio uspostavljen prethodni link zbog neplaćanja. Vremenom je Provajder1 ipak saznao u čemu je jadac, pa je to natrljavao na nos i Ćori i zaposlenima TriDe-a. Poznati su i dugotrajni razgovori dežurnih administratora sa vlasnikom Provajdera1, kada nešto ne radi, a koji su znali da se otegnu do iza ponoći! Zašto je pored svih tehničkih problema u funkcionisanju i održavanju te opreme, i neredovnog i nepotpunog plaćanja klijentele iz tog dela, Ćora ipak ostao na tom tržištu, ne zna se.

Admin interfejs

Pružanje Internet usluga je osnovna delatnost kompanije TriDeNet, iako je do sredine 2006. bila registrovana za delatnost "ostale zabavne aktivnosti, na drugom mestu nepomenute". Igranje firme, omiljena od tih zabavnih aktivnosti, i dalje je aktuelna iako je delatnost promenjena u "telekomunikacije". Za pružanje Internet usluga neophodno je imati evidenciju korisnika i njihovih uplata, i to u obliku automatizovanog sistema koji omogućava prijavljivanje korisnika na sistem 24 sata 7 dana u nedelji. Takav sistem razvijen je u kompaniji TriDe.

Nekada davno, kao što znate, TriDe je bio igraonica, a kasnije je usledila preorijentacija na Internet provajding. U toj tranziciji, nekako se rodila ideja da se napravi sopstveno rešenje za accounting, i malo po malo, takav softver je i napravljen. Bane je začeo taj softver, najvećim delom ga sam razvijao, i tako je bilo godinama, sve do njegovog odlaska iz firme. Šone Administrator je u jednom periodu radio na modulu za prikazivanje signala wireless uređaja, ali je i to kasnije preuzeo Bane.

Uprkos tehničkim nedostacima, softver je postao važan proizvod kompanije, te je direktor Ćora uspeo da ga uvali relativno velikom broju drugih provajdera za zaista ogromne sume reda nekoliko hiljada maraka odnosno evra, zavisno od perioda. Te sume su bile potpuno proizvoljne i zavisile su jedino od Ćorine procene koliko može da izmuze dotičnog kupca. To je, ruku na srce, maestralno radio, pošto je prodaja jedina stvar u kojoj je zaista dobar. Mada ja lično mislim da on nekome nešto može da proda samo jednom, al' dobro.

Sistem je vremenom rastao, i uključivao je pored evidencije korisnika, opreme i njihovih uplata, kao najvažnije funkcije, još i praćenje signala korisnika po ripiterima, praćenje logova prijavljivanja na sistem i još puno drugih sitnica. Bio je tu i tzv. superadmin, u kome su se definisali parametri za pretplate, kao što su brzine, ograničenja za skidanje i opsezi adresa. Vremenom je taj rast bio toliki, da je postalo teško održavati softver. Drugim rečima, Admin interfejs je postao bloatware. Uz to, bio je napravljen pretežno u PHP-u, uz nešto malo Pythona i JavaScripta, a kao baza je korišćen MySQL RDBMS (što znači da je trebalo uz sve plaćati i licence prilikom komercijalne upotrebe što Ćora, pogađate, nije radio). Pokazalo se da to baš i nije najsrećnije rešenje, kako zbog održavanja, tako i zbog performansi - sa sve većim brojem korisnika, štucanje je bilo sve primetnije. Povrh svega, instalacija je bila veoma komplikovana a softver je radio samo pod Linuxom.

Bane je poslednjih dve-tri godine stalno kukao da mu je potrebna pomoć i da treba zaposliti još jednog programera. Ćora je jednom prilikom to i učinio, ali se kolega nije zadržao. Ako ste pažljivo čitali, nakon afere sa evropskim platama, došla je gomila programera, ali za Baneta - prekasno. On je tada već u glavi raskrstio sa TriDe-om, a uskoro je to bilo i de facto. Napušten od strane svog tvorca, admin interfejs je preživljavao teške trenutke. Nakon havarije servera na kome se nalazio, izgubljen je deo podataka i javile su se razne anomalije što su na svojoj koži osetili najviše dial-up korisnici. Nekima od njih su nestali sati koje su uplatili dok su drugi, sa više sreće, dobili onoliko sati koliko su ukupno platili TriDe-u za sve vreme dok su koristili njegove usluge. Druga pogođena grupa su bili oni korisnici koji su izabrali pretplatu sa ograničenjem - o njihovim problemima i o tome gde ih je dovela želja da prištede možete pročitati na Prekoračenje. Posledice su se otklanjale nedeljama i bilo je puno glavobolje sa rešavanjem pritužbi korisnika. Ćora je nakon ovoga najzad shvatio nužnost bekapovanja podataka, te je zadužio programere da to rade svakodnevno. Bane je svojevremeno razvio softver za sinhronizovani bekap servera, koji je kopije bekapa koji se automatski obavljao u nekih 3 ujutro, slao na njegovu mašinu. Nakon pomenutog događaja kada je Ćora naredio reformatiranje te mašine, sve je to izgubljeno, pa su programeri bekapovanje radili old fashioned way - dakle ručno! Tako je nekih 10-15 minuta dnevno trajalo bekapovanje, za koje vreme operateri tehničke nisu mogli da pristupaju Adminu. Dešavalo se da programer zaboravi da kaže da je pustio bekap, pa da se mi u tehničkoj istripujemo da Admin ne radi.

U tim teškim trenucima za firmu, Ćora je u nedostatku ljudi koji poznaju sistem, očajnički pokušavao da iznađe neko rešenje. Od nekadašnjih velikih planova koji su čak obuhvatali prodaju DržavnojTelekomunikacionojKompaniji, stiglo se do toga da Ćora traži da kupi neki drugi softver kako bi zamenio Admin interfejs. To se ipak nije desilo, Šone Admin, koji je i dalje bio honorarno angažovan, uspeo je koliko toliko da ga osposobi za dalji rad. Ali dalji razvoj softvera je definitivno obustavljen. Iako je Ćora imao planove da novi programeri počnu sa upoznavanjem, usled njihove preopterećenosti i nepoznavanja problematike, od toga se odustalo. Definitivna prekretnica je bila kada je jednom prilikom Admin delimično prestao da funkcioniše, što je naravno izazvalo paniku. Tada su programeri Ćorinom milošću pušteni da u radno vreme idu na neki seminar (besplatan, naravno, šta ste mislili!), pa je meni zapalo da osposobim to čudo da radi. Razmišljajući šta može da bude, pretpostavio sam da je neko nešto menjao pa zato ne radi, te sam samo izlistao fajlove i proverio koji je menjan tog dana. Tako je i bilo, pa sam vraćanjem starije kopije uspeo da rešim problem. Ispostavilo se da je bezazleno dodavanje nekog komentara bilo uzrok svega toga. Programerima je posle toga strogo zabranjeno da prilaze Radius serveru na kome je Admin interfejs radio što njima i nije naročito teško palo - imali su dovoljno muka i bez Radiusa.

Banetova ideja o pisanju programa iz nule, korišćenjem neke prigodnije tehnologije, koju je Ćora dugo vremena ignorisao, ipak je doživela da bude realizovana. Ali ne u TriDeNet-u! Dobro poznavanje materije i programskih jezika, omogućili su Banetu da pokrene sopstveni projekat softvera za billing i accounting, koji radi sa višestruko boljim performansama od starog Admin interfejsa. Ideja jednostavnog softvera, jeftinog i lakog za korišćenje i održavanje, koji radi i pod Windowsom i pod Linuxom Ćoru nije preterano privlačila. A Bane je, eto, uspeo da je realizuje u svoje slobodno vreme, i to u roku od par meseci. Softver tek čeka finalizaciju i izlazak na tržište, gde će, ne sumnjamo, postići uspeh.

Softver već ima svoj sajt, a Banetovu verziju dela ove priče možete pročitati na blissradius.com/about

Potprovajder iz Beograda

Dugo nije bilo novih tekstova u ovoj kolumni pa sam rešio da najzad dodam jednu. Kako su veliki poslovni promašaji TriD-a neiscrpna tema, nije bilo mnogo problema u nalaženju inspiracije. I ovde se radi o jednom malo starijem događaju iz ranijih faza razvoja kompanije TriD. Počnimo!

Po dolasku u TriDe, polako sam počeo da upoznajem poslove firme. Jedan od onih u koje su se polagale velike nade beše iznajmljivanje linka jednom beogradskom provajderu. Naime, TriDe je u to vreme iznajmljivao nekih 10tak do 12 Mbps linka od VelikogProvajdera. Od toga je 4 Mbps iznajmljivano FirmiIzIsteBranše, da nazovemo tako ovog provajdera. U čemu je fora i zašto se ova firma odlučila da od Ćore iznajmljuje link? Pa prosto rečeno, to im je bila povoljnija varijanta! Bar na papiru, kako će se kasnije pokazati. Ćora je naime dobijao popust na količinu, pa je mogao da ponudi povoljnije uslove zakupcima linka.

Poslovi između TriD-a i FirmeIzIsteBranše su bili prilično zamršeni, jer je pored ovog poslovnog aranžmana, Ćora kupovao opremu od njih. Tu je bilo nekih... preferencija :) o čemu neki drugi put, tek treba reći, Ćora i dan danas ima zaostali dug od par stotina hiljada prema njima. Sve bi bilo lepo i krasno da je FirmaIzIsteBranše zaista dobijala svoja 4 megabita. Na njihovu žalost, nije bilo tako, već je taj link konstantno bio u problemima koji nikada nisu rešeni. Kako je to izgledalo i kakav je uticaj na reputaciju tog provajdera imalo govore komentari na: es - novi igrač na WI-Fi sceni na Karaburmi Mirjevu. Mesecima je vlasnik FirmeIzIsteBranše kumio i molio da se to nekako reši pošto korisnici hoće da ga rastrgnu. Međutim, nije bilo pomoći pa je FirmaIzIsteBranše počela da razmišlja o promeni provajdera. Mi smo to znali par meseci ranije, pošto su pominjali tu mogućnost, a Ćora da li nije shvatio ozbiljno ili je digao ruke od njih, tek pokušao je da ušićari na njihov račun u nekakvim pregovorima sa VelikimProvajderom. Naime, master plan je bio da u pregovorima oko novog zakupa linka (do tada je Internet dovođen wirelessom a u planu je bilo razvođenje optike do Pančeva) Ćora ponudi FirmuIzIsteBranše VelikomProvajderu kao deo čitavog dila. Ćora je planirao da uspostavi monopol na link tako što bi se isti uspostavio sa TriDe-ovim objektom, samo VelikiProvajder je tražio minimalni zakup od 30 i nešto Mbps što Ćora nije mogao da izvede. Umesto toga je uputio ultimatum sa nepovoljnijom ponudom a koja je uključivala i FirmuIzIsteBranše. Na kraju od svega ništa nije bilo, FirmaIzIsteBranše je otišla nakon čega su pljuvačine po forumima prestale a Ćorin ultimatum VelikomProvajderu nije uspeo, već je povoljnosti od razvlačenja linka preuzela KonkurentskaFirma. Ćora je tada dobio jedan optički kabl kojim je Internet dovođen sa objekta KonkurentskeFirme što je bilo prilično veliko razočarenje za njega.

FirmaIzIsteBranše danas ima više od 10 puta veći kapacitet nego što je imala u to vreme, uz mnogo uspešnije poslovanje u odnosu na TriDe, što deluje malo čudno s obzirom da rade pretežno sa fizičkim licima dok Ćora ima svoje krave muzare u vidu firmi. Poslovni model je mnogo umereniji i realniji u odnosu na Ćorin, pa su se skoncentrisali na tržišne segmente koje ne ugrožava dolazak ADSL-a i ne rasipaju energiju na stalno širenje oblasti delatnosti kako to čini TriDe.