Radovi na mreži

Razotkrivanje mističnog pojma "radovi na mreži" koje TriDeNet svakodnevno sprovodi u cilju podizanja kvaliteta usluge. Dok su u "The greatest misses" bili obrađeni grandiozni i spektakularni promašaji bilo sa poslovne ili tehničke strane, ovde ćemo opisati one manje, uglavnom tehničke prirode, koji dobro ilustruju svakodnevicu rada u TriDeNet-u ali i objašnjavaju kvalitet usluge koji korisnici dobijaju. Videćete da s obzirom na kvalitet opreme i stručnost zaposlenih ove velike kompanije, Internet još dobro i radi!

Firewall party
When it rains it pours
Reboot, reboot, reboot
Deface
Viruščina
Saga o mail serveru
Čistoća je 1/2 zdravlja!
Kurcšlus
Kurcšlus 2
IP Party
Holšraf
Deda Mraze, Deda Mraze...
Ćora haker
Novi gejtvej
Istekla pretplata
Cora's taking over!
Maš' ruč'cama!

Firewall party

Ovoga je toliko bilo da lepo ne znam odakle da počnem. Možda od jednog pomalo smešnog dođađaja: desilo se to u leto 2007, kada se autor ovih redova vratio u TriDe i počeo da preuzima dužnosti sistemskog administratora. Tada je Miloš bio tehnička i u to vreme je baš nešto petljao na postavljanju novog sistema za nadgledanje mreže. Zbog toga je od mene tražio da kroz firewall* jednog od linux rutera propustim adresu servera na koji je postavljao taj sistem, kako bi Dude (softver za monitoring) mogao da pristupa nekim od ripitera kojima do tada nije mogao. Kao i uvek u TriDeu, posla je bilo napretek, pa je Miloš morao da sačeka par dana ;) Jednom prilikom je bio dovoljno uporan te je uspeo da me ubedi da se prihvatim tog posla, mada sam poučen prethodnim iskustvima izbegavao da čačkam firewallove pred kraj radnog vremena.

Gunđajući zbog toga što me tera da se prihvatam ovog posla, otvorio sam konzolu sa ssh pristupom ruteru. U komandnoj liniji sam otkucao ls -al (komanda za izlistavanje sadržaja direktorijuma). Kada sam u spisku fajlova ugledao skriptu za podešavanje firewall-a, bez mnogo razmišljanja sam dodao ripiter u firewall, i pokrenuo skriptu. Nakon toga je sve stalo!

Šta u Internet provider-u znači prekid Interneta, zna samo neko ko je u istom radio. A kakva je muka objašnjavati korisnicima šta se dešava znaju oni koji su to morali da rade. E, ovo je bio jedan od takvih trenutaka. Čitava konfuzija je trajala nekih 10-15 minuta, dok nismo našli šta je problem - skripta koju sam menjao i zatim izvršio bila je pogrešna, ona prava se nalazila u drugom direktorijumu!

Posle se ispostavilo da je tamo bila gomila raznih skripti, pa je bilo malo problematično naći pravu, ali sam nekako uspeo pa se sve srećno završilo. Usput sam pobrisao višak skripti da ne prave konfuziju više. Ah da, problem onih ripitera nije time bio rešen, pošto uopšte nije bilo do firewalla.

* Firewall - software namenjen ograničavanju pristupa na osnovu mrežnih adresa.

When it rains it pours

Vruće letnje veče leta gospodnjeg 2007. Jedan od onih dana, problemi na mreži od ranog jutra. Autor nije imao sreće pa je bio dežuran tog dana. Počelo je od ranog jutra (pola sedam) a završilo se oko 23:00. Sledi log chata između Miloša koji je tada bio operater teh. podrške i moje malenkosti, na dužnosti administratora. Srećom sačuvao sam ga. Malo je poduži, ali ilustruje tipično dežurstvo i situaciju kad nešto stane, a u TriDe-u uvek nešto staje i to nikada samo, već kako bi Che rekao: When it rains it pours
Ne počinjite ako nemate vremena na pretek! Za one koji bi skraćenu verziju, označili smo interesantne delove.

Kratko pojašnjenje radnje: Autor je kod kuće, i u saradnji sa Milošem koji radi II smenu pokušava da zadrži mrežu da se ne raspadne. Prvo je rano ujutro pao ruter koji drži vezu sa svim ripiterima u gradu. Uveče je najpre pao link ka Debeljači pošto se oprema pregrejala (naravno nema zaštitu), zatim link ka Vršcu je u problemima (ovo je konstanta) a i iz Kovina zovu da se žale. Sve to traje od nekih 7 sati uveče do oko 11.

Ćora se naknadno uključuje u čitavu priču i pomaže "genijalnim" savetima kao što je kupovina malih ventilatora od 8 incha (podsetimo 21:00 je uveče) ili rasklapanje starih napajanja i vađenje ventilatora odatle.

Reboot, reboot, reboot

Kao što je većini korisnika TriDeNet-ovog wirelessa dobro poznato, ostvarivanje konekcije na mrežu se vrši preko VPN-a (eng. virtual private network). U pitanju je tehnologija koja je prvenstveno namenjena za povezivanje udaljenih lokacija sa centralom neke firme, recimo, i to preko jedne ili više mreža, često tuđih. Ovako se omogućava privid da su udaljeni klijent i računar u centrali u istoj mreži.

Ovo rešenje je odabrano nekada davno u samom početku TriDe-ovog provajdinga, i može se reći da je prilično neuobičajeno i komplikovano. Zasniva se na centralizovanim serverima koji prihvataju korisničke konekcije i tako ih puštaju na mrežu. Prednosti su neke prilično napredne mogućnosti QoS-a, dok su nedostaci komplikovano održavanje (Linux je u pitanju) i veliko opterećenje i zavisnost od tih par servera.

Po autorovom drugom dolasku u TriDe, broj korisnika je već bio poprilično porastao, pa su stavljena dva VPN servera. "Mali" problem je predstavljala činjenica da je opterećenje jednog ili oba servera vremenom raslo, pa je svaki dan ili svaki drugi dan, bilo neophodno da se serveri rebutuju, što je za korisnike značilo da im se konekcija prekida u trajanju od nekih 5-10 minuta. To se tako radilo mesecima, pa je reboot-ovanje postalo svakodnevna rutina. Naravno, korisnicima koji bi se javljali bi bilo davano standardno objašnjenje da su u toku "radovi na mreži". Iz nepoznatih razloga, skoro svim operaterima tehničke podrške i administratorima (uključujući i autora) je ta aktivnost bila jedna od najomiljenijih, pa smo se bukvalno otimali ko će to da radi (dok đavo nije došao po svoje jednom prilikom)!

Meni je taj problem bio neka vrsta izazova, pa sam se pozabavio istim. Nakon par dana bavljenja njime, napravio sam skriptu koja je pratila opterećenje po procesima i po potrebi ga regulisala. Na taj način je rešen problem i eliminisana potreba za svakodnevnim rebootovanjem.

Epilog:
Ovaj članak je otkrovenje za korisnike TriDe wirelessa - sada znaju zašto im je veza pucala svakih dan-dva. VPN servere pod Linuxom čeka tužna sudbina. Najnovija strateška odluka TriDe managementa je prebacivanje svega na Mikrotik, pošto je on jednostavniji za administriranje. Tako će biti rešen problem hroničnog nedostatka administratora sa poznavanjem Linuxa. Još da pod Mikrotikom može da se digne mail i web server, gde bi TriDe-u bio kraj! Između ostalog, i VPN serveri se polako prebacuju na ripitere pod Mikrotikom. Tako će se rasteretiti usko grlo u vidu dva VPN servera, međutim zbog toga neće moći da se šejpuje p2p saobraćaj, bar ne na način kako je to do sada rađeno. Korporacija je uostalom na sajtu objavila da ukida praksu ograničavanja p2p saobraćaja, sad da li iz tehničkih ili poslovnih razloga, ne zna se. Tek, ovo specifično rešenje polako odlazi u istoriju.

Deface

Ovu pričicu ne znam gde da denem, pa ću je staviti ovde. Zanimljiva je i poučna, i ima nekoliko važnih poruka. Za početak, da definišemo izraz iz naslova. Deface (difejs) je engleski naziv za vandalizovanje Internet sajtova. Time se najčešće bave hakeri, a motivacija je obično protest protiv onoga što ta stranica propagira.

Krajem 2007. i agencua^TM TriDeNet APP ISP je doživela ovakav upad na jedan od svojih web sajtova. Najgori deo priče je što smo svi za to saznali sa   Zašto ne u TriDeNet!? Evo kako su izgledale difejsovane stranice:

U pitanju je web stranica izvesnog udruženja, na kojoj je moguće vršiti pretragu firmi. Sama web stranica ima dve aplikacije, jednu za unos i drugu za prikaz podataka. Pogledajmo kako izgleda pretraga po terminu "TriDe":

Nakon malo istraživanja, pronašao sam kako se unose podaci:

Ostalo je da se pronađe propust koji je doveo do upada. Nije bilo potrebno puno vremena za to - naime, svako sa TriDe-ove mreže je mogao da priđe aplikaciji za prijavu, samo ako zna putanju do nje. Nekom je uspelo da nabasa na aplikaciju, verovatno zahvaljujući činjenici da nije bio zabranjen pregled liste fajlova preko pretraživača (još jedan propust u konfiguraciji web servera). Problem je bio u tome što su obe aplikacije bile na istoj lokaciji, koja je bila javno dostupna. Nije dakle postojala nikakva zaštita pristupa po IP adresi! Kako je do toga došlo? Jednostavno, u pitanju je bio jedan od ultrahitnih poslova za prekjuče, odrađenih na brzinu. Pored toga, projekat je bio u procepu nadležnosti administratora i programera, i predstavljao je jednu od mnogih stvari na mreži koje nisu bile poznate novom administratoru, to jest meni. Čovek koji je napravio aplikaciju je već bio otišao, pa je nama novim radnicima dopao vruć krompir.

Ispostavilo se da je zbog toga što su obe aplikacije bile na istoj lokaciji potrebno da se razdvoje, kako bi se primenili različiti nivoi zaštite. To nije bilo jednostavno, pošto je korišćen nekakav CMS, što je autoru poslužilo kao dobar povod da loptu prebaci preko zida (u drugi deo kancelarije). Uglavnom, ostalo je da programeri pogledaju kako da se aplikacije razdvoje pa da ih administrator (ja) zaštiti, a pošto su imali gomilu drugih hitnih projekata, sasvim je moguće da propust ni dan danas nije otklonjen. Naravno, stranice koje ste imali priliku da vidite su promenjene, tj. obrisane su nepristojne poruke, što je bar sprečilo dalju blamažu.

Primer je višestruko poučan. Pre svega ilustruje kako se rade poslovi u TriDe-u: ofrlje, navrat-nanos, uz potpunu dezorganizaciju. Sigurnost je poslednja stavka i samo zahvaljujući slabo razvijenim kompjutersko-hakerskim veštinama opšte populacije TriDe funkcioniše bez mnogo problema ove vrste kojih bi u suprotnom bilo napretek. Vidi se i kakav je pristup otklanjanju ovih problema. Uz sve to, vidimo i poruku nepoznatog autora, koji izgleda nije preterano oduševljen TriDeNet-om.

NAPOMENA: Upotreba naziva TriDeNet u ovom difejsu se potpuno slučajno delimično poklopila sa nazivom našeg sajta. U međuvremenu sam zaboravio šta je pisalo prilikom ovog difejsa, a eto, ispade da su imena slična. Prošlo je dosta vremena, i sva sreća da sam sačuvao screenshotove, koje sam obično pravio u sličnim situacijama. Pored toga, sadržaj stranica je delo nepoznatog "autora" te ne snosimo nikakvu odgovornost za isti! Značenje dosta toga iz poruke nam nije poznato, pa pozivamo autora da nas prosvetli šta je hteo da kaže, ako je raspoložen.

Viruščina

Kad smo već krenuli da se bavimo bezbednošću kompjuterskih mreža, da pomenemo još jedan od "radova na mreži" koji se dogodio krajem leta 2007. Ovo je jedna od situacija koje se povremeno javljaju u TriDe-u, dakle ništa neuobičajeno. Srećna okolnost je što sam sačuvao dokazni materijal pa ćemo svi zajedno moći da ga pogledamo. Počnimo.

Elem, krajem vrelog leta 2007, u par navrata je došlo do potpunog zagušenja saobraćaja prema Internetu. To je trajalo po par sati a uzrok se u početku nije znao. Kao trag tog vremena ostali su dnevni izveštaji koje zaposleni u tehničkoj šalju managementu na kraju radnog dana i jedna slika. Pogledajmo deo izveštaja autora od 24. avgusta:

Dakle situacija se pojavila drugi put, a Ćora zahteva da se kontaktira VelikiProvajder jer pretpostavlja da napad dolazi spolja. Kako za to nije bilo indicija, nisam hteo da zovem kolege iz VelikogProvajdera, da se ne bismo brukali bez potrebe (mada nam ne bi bio prvi put). U međuvremenu je Ćora svojeručno skinuo Asteriks^TM sa mreže, jer je posumnjao na njega, a zatim optužio Baneta da je njegov novi shaper* uzrok svemu pa je i shaper skinut brzom brzinom.

* Bane je nedelju-dve pre toga dobio nalog da napravi novi shaper pošto postojeći nije zadovoljavajuće radio.

Rasplet događaja usledio je par dana kasnije kada se "napad" dogodio i po treći put. Sledi deo mog izveštaja od 28.08.2007:

Zanimljivo da smo Bane i ja bukvalno u istom trenutku detektovali odakle je stizao saobraćaj koji je gušio link, to je eto mali kuriozitet. Ćora je svojeručno iščupao kabl iz sporne mašine. Evo kako je izgledao saobraćaj na tom kompjuteru:

Sa slike se vidi da je za nekih 45 minuta koliko je "napad" trajao, sa kompjutera generisano skoro 2 GB saobraćaja. Ovaj događaj je bio povod za generalno sređivanje kompjutera u klubu na koje su se bacili brojni novi operateri tehničke. Bilo je i vreme ;)

Ova priča pre svega pokazuje kako je TriDe-ova mreža bušna na sve strane, i da čovek nikad ne zna odakle će nešto da iskoči. Jednostavno, suviše ljudi je nešto započelo u TriDe-u pa onda otišlo.

Saga o mejl serveru

Ovo je priča koju sam dugo oklevao da postavim, pošto zaslužuje da bude ispričana na pravi način. Nadam se da će mi poći za rukom da to ovog puta uradim baš tako. U svakom slučaju, zanimljivo i poučno, kao i ostali materijal na sajtu :)

Pre svega da malo pojasnimo šta je predmet priče. Elektronska pošta ili e-mail jedan je od najpopularnijih Internet servisa od izuzetne važnosti kako za poslovne tako i za privatne korisnike. O tome ne treba trošiti reči, svi je koristimo i znamo koliko je važna. Elem, gde je e-mail tu je i mejl server. To je naziv pre svega za softver koji omogućava slanje i prijem poruka elektronske pošte, a koristi se i za sam kompjuter na kome ovaj softver radi.

Kao i velika većina Internet provajdera, i TriDeNet svojim korisnicima pruža usluge elektronske pošte i to čini od samog uplovljavanja u vode provajdinga. Server radi pod Linuxom, a pošto je instaliran poodavno, već je pomalo vremešan, čak bi se moglo reći da vapi za upgradeom. Sama mašina nije ništa specijalno, običan Pentium 4, sa još običnijim hardverom. Jedna zanimljiva stvar koja me je pomalo iznenadila kada sam se vratio u firmu je da od dva hard diska u RAID-u (stavljaju se dva diska kako bi u slučaju otkazivanja jednog drugi nastavio sa radom) postoji samo jedan. To je impliciralo nekoliko stvari: prvo, pošto je RAID bio podešen, server nije smeo da se rebutuje daljinski jer se u suprotnom ne bi podigao što je opet zahtevalo da neko trči gore na zgradu a drugo, pošto se u TriDe-u bekapi ne prave, u slučaju otkaza tog jedinog hard diska, svi korisnički mejlovi bi "otputovali" zajedno sa njime, što baš i nije prijatno, kako za korisnike tako i za TriDe. Bilo bi malo teško objasniti stotinama korisnika da mogu da se oproste od svojih mejlova. Nabavka drugog hard diska se stalno odlagala uprkos mojim insistiranjima da se kupi, valjda je to ulaganje od cca 50 evra bio preveliki zalogaj za TriDe. Koliko je autoru poznato, ni dan danas nije kupljen taj drugi disk. Pogledajmo recimo deo autorovog izveštaja za dan 12.09.2007:

Ovo poslednje je ključni argument kojim sam pokušao da senior management ubedim u neophodnost obezbeđivanja podataka na mejl serveru - priča o npr. korisnicima i njihovim mejlovima ne bi imala nekog velikog uticaja. Međutim, izgleda da nisam bio dovoljno uverljiv, pošto do februara 2008. nije kupljen taj hard, a sasvim je moguće da to nije učinjeno ni do danas.

Happy new Year!

Dosta tehnikalija, da pređemo na fabulu radnje. Za održavanje servera zadužen je jelte administrator, za koga bi bilo poželjno da zna Linux. To bi, za period o kome pričamo, bila moja malenkost. Druga osoba koja se bavila mejl serverom, bio je programer Bane. Njegova zaduženja su obuhvatala obaveštavanje korisnika o isteku pretplate i važnim događajima. Za te potrebe je razvio odgovarajući softver i to je godinama funkcionisalo bez problema. Raditi sa Banetom je bila milina, zato što je znao sve što treba da zna od administrativnih poslova i poznavao je sistem dovoljno da ne mora da traži pomoć od bilo koga. Dakle nije se ni primećivalo da je tu, dok nije otišao. Problemi su se dakle pojavili kada je Bane zapalio iz firme, o čemu smo toliko pisali da zaista nema potrebe da ponavljamo. O posledicama tog odlaska međutim, još ima šta da se kaže. Po njegovom odlasku, Ćora je naredio da se Banetova mašina preinstalira i dodeli nekom od novih programera. Ja sam se, čuvši za tu odluku, malo bunio, pošto je na toj mašini pored gomile Banetovih programa bilo i bekapa raznih servera, zatim podešeni tuneli za održavanje softvera u firmama kojima je prodat (što je kasnije zatrebalo kada im je trebalo pristupiti što je tema posebne priča u "Radovima") i još svašta nešto. Međutim, Ćora je eto odlučio da je to sve višak i da može da se obriše bez razmišljanja.

Tako i bi. Nove kolege su revnosno izvršile naređenje i Banetov softver za masovno slanje poruka (mada je popularniji termin bio spamovanje) je nestao u nekoj crnoj rupi cyber prostora. Uskoro se međutim ukazala potreba da se korisnicima šalju mejlovi, a kako je to do tada bio posao programera, njima je dodeljen taj zadatak. U to vreme je moja malenkost "uživala" na godišnjem odmoru (kako već može da se uživa na godišnjem kad plata kasni više od dva meseca), koji je više bio bolovanje nego pravi odmor. Jednog dana su me u cik zore (oko 10 sati) probudili pozivi iz firme. Uspaničene kolege su pominjale mejl server ili tako nešto. Zapravo, zvali su me redom operater tehničke, programer i najzad, Sava M, a da niko nije znao da su oni drugi isto zvali. Standarna organizacija posla u TriDe-u. Uglavnom, na kraju je direktor Sava M. tražio da dođem u firmu i pomognem kolegama oko nekog problema sa mejlom. Došavši imao sam šta i da vidim tj. čujem. U najkraćim crtama, ideja je bila da se korisnicima požele srećni praznici, uz prigodnu čestitku u vidu slike u digitalnom obliku. Programeri su iz baze izvukli spisak korisnika i dostavili ga sekretarici Stevani, koja je iz Outlooka slala poruke korisnicima tako što bi par stotina adresa iskopirala sa spiska u cc polje. Na stranu to što je ovo bio prilično trapav način da se šalje toliki broj poruka, ali za dalju priču je bitna činjenica da je propustivši da adrese unese u polje bcc, Stevana zapravo poslala sve te adrese SVIM korisnicima zajedno sa porukom. Pored preopterećenja servera koje je to izazvalo, pukla je bruka što je zabeleženo na: www.elitemadzone.org - Kako TriDeNet čestita predstojeće praznike Nekima je stizalo više poruka, a komentari korisnika dovoljno govore sami za sebe. Nama je ostalo da vadimo fleke, pa je server morao da se zaustavi i da se poruke nekako obrišu iz sandučića svih korisnika. Taj posao je odrađen bez većih problema (ako izuzmemo Ćoru koji je paničio i histerisao) zahvaljujući moćnim i fleksibilnim komandama Linuxovog shella. Tako se eto, završilo jedno poglavlje u priči od TriDe mejlu, ostao je samo gorak ukus i razmišljanje kako administratori TriDe-a pored svega ni krivi ni dužni stiču lošu reputaciju. Nismo ni mi savršeni naravno, ali ovakvi gafovi nam se bogami nisu dešavali koliko ja znam nikad.

8. mart

Ako ste mislili da je to sve, grdno ste se prevarili. Jedan neuspeh nije nešto što može da pokoleba management TriDe-a u namerama. Tako je za 8. mart akcija ponovljena. Ovog puta nije bilo problema sa adresama, već je došlo do jednog sitnog propusta - čestitke su poslate SVIM korisnicima, bez obzira na pol. To je dovelo do zanimljivih posledica, recimo, Srcky, naš uvaženi član Sindikata koji TriDeNet-u iznajmljuje prostor za jedan od ripitera, shvatio je poruku kao neslanu šalu na njegov račun, pa je isključio struju za isti - za kaznu!

Da ne bi bili u dilemi šta se desilo, obavestio ih je sledećim mejlom:

Tek nakon poziva Save M i objašnjenja situacije uz izvinjenje, Srcky je pristao da uključi napajanje.

Evo kakvo je Srkijevo viđenje cele te situacije, onako kako je postovao u temi na Krstarici:

Pored ovoga, sam mejl server je ove poruke označio kao spam (pošto je na njemu aktivan softver za zaštitu od spama, pa je to sve izgledalo ovako:

Nadamo se da će konstantne kritike upućene na račun (ne)održavanja mejl servera uroditi plodom pa će management TriDe-a najzad da posveti malo pažnje ovom pomalo zapostavljenom i zanemarenom serveru.

Čistoća je 1/2 zdravlja

Svi koji se bave ili su se bavili računarskim mrežama, pogotovo u većim firmama, znaju za urbanu legendu o čistačicama koje isključuju kablove dok sređuju prostorije. To važi i za radnike TriDe-a, pa je ova priča često bila tema šala i pošalica. Tim pre što se često dešavalo da po firmama koje uzimaju Internet od TriDe-a isključuju mrežnu opremu (rutere ili switcheve) a da ni ne znaju šta su isključili, i onda zovu tehničku da pitaju što Internet ne radi. Nekad su ovakva neplanirana isključenja izazivala posledice i za druge korisnike pošto je TriDe poznat po kreativnim načinima uštede kroz priključivanja više korisnika na istu opremu (naravno, bez znanja tih korisnika da imaju uljeze). To je često izazivalo tragikomične situacije, o čemu će biti više reči u nekom drugom članku.

Sam TriDe je bio pošteđen ovakvih događaja zahvaljujući činjenici da je čistačica koja je godinama radila u TriDe-u odavno stekla potrebno iskustvo šta sme a šta ne sme da dira, pa smo tako mogli da se opustimo i ne uključujemo faktor "higijena" u moguće uzroke problema na mreži (kao da nam drugih faktora nije bilo dovoljno). Srki dobro primećuje da čistačica u ISP-u ne može da bude bilo ko, ipak treba tu znanje i iskustvo a "stara" čistačica je imala i jedno i drugo. To će se iz daljeg teksta pokazati kao sušta istina, a da je i senior management svestan ove činjenice potvrđuje i visina plate čistačice, za koju smo već rekli da je do autorovog odlaska iz firme bila ista, ako ne i veća od dizajnerske! Dovoljno porazna činjenica postaje još poraznija (po dizajnersku profesiju) kad se uzme u obzir da je posao čistačice da od 6 do 8 ujutro sredi prostorije što će reći da je radno vreme 2 sata dnevno naspram dizajnerskog RV od min 10 sati dnevno. Međutim, tokom 2007. je dugogodišnja saradnja raskinuta, iz autoru nepoznatih razloga, te je angažovana nova čistačica, bez potrebnog iskustva u održavanju higijene prostorija gde ima kompjuterske i mrežne opreme.

Bio je to period jednog od talasa odlazaka ljudi, pa je uskoro otišao i sistemski programer Bane. Jedna od posledica tog odlaska koju ćemo jednom prilikom posebno opisati je bio i haos sa Admin interfejsom i Radius serverom, koji su baš tada imali velike probleme. Zapravo, nije sam odlazak bio uzrok problema, već jednostavno nije bilo Baneta da to sredi kako je do tada činio. Ta agonija je trajala danima, dok Šone Admin nije došao i podigao novi server. Ćora je u to vreme bio u panici zbog situacije sa Radius serverom (podsećamo Banetov softver na Radius serveru sa svim podacima o korisnicima i uplatama je ključni resurs kompanije bez koga bi, bez preterivanja, Ćora mogao da stavi ključ u bravu i potraži neki drugi posao). Paranoja koja ga je u to vreme obuzela mi nije bila najjasnija, međutim Bane mi je rasvetlio situaciju, kada je pomenuo da je Ćora svojevremeno od njega tražio da ostavi backdoor u softveru prodatom jednom od podprovajdera (sećate se, taj softver je prodavan i drugim firmama). Vrlo je verovatno da se uplašio da bi Bane ovog puta mogao tu stvar da uradi i na njegovom Radius-u. Tada mi je postao jasan ultramegaturbohitni prioritet dat podizanju nove mašine, sa promenjenim podešavanjima koja nemaju veze sa starim. Čak je stara mašina zaključana u ormar u Ćorinoj kancelariji, a nova postavljen umesto na zgradu SDK gde je stari server stajao, u prostorije poslovne administracije pored reka sa opremom. Ne znam tačno ko ga je tamo postavio, verovatno neko od operatera tehničke, ali par dana nakon postavljanja došlo je do onoga o čemu smo svi slušali da se nekad negde desilo ali nismo imali prilike da vidimo svojim očima.

Dakle, tog jesenjeg jutra, po dolasku na posao, utvrdio sam da Internet ne radi, i nakon kratke dijagnostike još i da je u pitanju Radius server koji ne prima zahteve od VPN servera. Još malo dijagnostike, i ispostavilo se da Radius server nije uopšte na mreži, što se i inače ponekad dešavalo sa Linux serverima, doduše veoma retko, kad se mašina jednostavno zaglupi. Tada je u firmi vladao haos veći od uobičajenog, pa nisam bio sasvim siguran ni gde se taj server nalazi, srećom načuo sam (sreća da onaj zid u prostoriji ne ide do plafona!) da su pominjali rek kad su govorili o Radiusu, pa sam otišao kod sekretarica. Jedan pogled na mašinu bio je dovoljan da objasni sve - kabl je ležao pored kompjutera, na par centimetara od mrežne kartice u koju je do pre sat-dva bio srećno uboden! Neverica, šok, nekontrolisan smeh!!! Desilo se ONO! Čistačica je pometlala oko servera i tako otkačila kabl, koji ruku na srce, nije ni bio zaboden kako treba pošto konektor nije bio sasvim ispravan, tj. žabica za kačenje na karticu nije radila ili je nije ni bilo, ne sećam se više. Promenjen kabl, problem rešen, i najvažnije od svega - prostorija očišćena.

Kurcšlus

Pisanje prethodnog članka me je podsetilo na još jednu epizodu iz burne povesti TriDeNet APP Internet Service Providera koja ima veze sa kablovima.

Svi znamo šta je kurcšlus, iliti kratak spoj. U informacionim tehnologijama se nešto slično naziva loopback. Ima nekoliko srodnih značenja, a ono koje je bitno za našu priču je pojava kruženja IP paketa ili Ethernet okvira (za neupućene u Internet tehnologije, prosto rečeno osnovne jedinice Internet odnosno mrežnog saobraćaja) kroz mrežu pri čemu isti ne stižu na odredište što znači da nema saobraćaja u Mreži (bar ne korisnog), to jest, nema Interneta. Uzroci mogu da budu raznorazni. Redundantne putanje su jedan od njih.

Na primer, ekivalent kratkom spoju koji svako ko se iole razume u elektriku dobro poznaje, nastaje kada jedan UTP kabl ubodete u isti switch, ili u dva switcha koji su već povezani drugim kablom. Tada nastaje opšti haos u mreži!

Kako to izgleda u praksi, i kako se boriti protiv ovakve pojave, videćete iz daljeg teksta. Dakle, jednog lepog sunčanog dana te davne 2005. moja malenkost, tada u ulozi operatera tehničke/terenca/šefa tehničke, je sa Ljubčetom koji je skoro stigao u firmu bila na nekom terenu rešavajući probleme naših dragih korisnika. Meanwhile, u firmi je ostalo par kolega koji su se vratili sa nekog "svog" terena, te su čekali drugo zaduženje. Za dalju priču je važno pomenuti da je tada tehnička služba bila smeštena u današnjem salonu lepote, i da su za potrebe testiranja u tadašnjoj radionici (prostorija 3x2) napravljene dve UTP utičnice koje su vodile do mrežnog switcha, da bi se izbeglo testiranje opreme na sred prolaza kako se to do tada radilo. Po povratku sa turneje po terenima, Ljubčo i ja smo očekivali kratak predah, međutim, dočekao nas je haos izazvan prestankom rada Interneta. Šone Admin, tada glavni čovek za mrežu, pokušavao je da nađe problem. U stvari svi smo se bacili na traženje uzroka neprijatne situacije. To se odužilo satima, prerastajući u pravu agoniju, uz usijane telefone i nervozu šankerica i samog Ćore. Linux ruteri su poludeli, na ekranima su neprekidno iskakale beskonačne ne mnogo smislene poruke o greškama, i jednostavno nije bilo nikakve ideje šta se dešava. Teorija je bilo koliko hoćeš, ali teorija je teorija a surova realnost nešto drugo. Bilo kako bilo, ko zna kako i zašto, Ćora, Šone, Ljubčo i ja smo se našli u radionici, tražeći nešto valjda, mislim da je ideja bila da se menjaju neki switchevi. Jeste, Ćora je predlagao da skidamo switch po switch dok ne nađemo šta je. U jednom trenutku se Ljubčo udario po čelu. Pokazao je rukom na one utičnice koje sam pomenuo. Svi smo pogledali i u trenutku shvatili neverovatnu činjenicu da su utičnice bile povezane UTP kablom! Kurcšlus i to mrežni! Svaka čast Ljubčetu da je primetio i tako uštedeo ko zna koliko vremena na dodatne očajničke pokušaje da se nađe uzrok problema. Šok, neverica, kontrolisan smeh, ipak je Ćora bio tu a njemu do smeha nije bilo. Složio je facu, pokupio se i otišao, čak ni ne pitajući ko je od zaposlenih ubo taj kabl u utičnice. Nismo ni mi pitali, tako da je taj ko je to uradio do danas ostao neznani junak .

Inspirisan prethodnim tekstom, Miloš je rešio da da svoj doprinos na pomenutu temu. Pogledajmo šta je napisao:

Kurcšlus 2 (by Milosh)

HAHAHAHA Započeću ovaj tekst gromoglasnim smehom. I nazvati ga "Kurcšlus 2".

Daklem u vrelo Vam leto gospodnje 2007 Ćora se odlučuje da je nama iz tehničkog sektora potreban i tehnički direktor i još nekoliko ljudi stoga je usledio novi talas radnika i naravno premetačina radnih mesta po prostorijama. Uglavnom, novi tehnički direktor je dobio svoje ćoše, nov sto, nov laptop i naravno trebalo je iz susedne prostorije izvući UTP od switcha do njega kako bi mogao i da radi nešto. To zaduženje je dobio jedan od novih montera (prim. ured. mada je ovo "novi" suvišno pošto su monteri uvek svi novi, sem Deaglea!). Sigurno se pitate šta je tu komplikovano, mislim razvući jedan UTP kabal. E pa to može prerasti u pravu noćnu moru pogotovo u TriDeNEt APP ISP.

Rano jutro negde oko pola 8 dolazim u kancelarije palim mašinu kako bi izvršio redovnu jutarnju kontrolu Cactija i Dudea. Odradih šta imah usput pozdravih kolege kad posle jedno 10-ak minuta puče Dude, kaže izgubio konekciju sa serverom. Rekoh zabagovao nešto. Posle 5-6 minuta Operater tehničke se žali kako mu ne radi Admin interface iako smo njih par i ja ulogovani na njega. Hm postaje sve čudnije i čudnije. Posle jedno sat dva skoro da nije bilo nikoga u fiormi ko se nije žalio da mu samo od jednom prsne konekcija ili mu neki od programa koji koristi network zabaguje žestoko. U jednom od tih trenutaka upada i Ćora sav pogubljen sa pitanjem:

"A, ovaj, jel ste vi nešto novo uključili na mrežu". naravno odgovor je bio Ne. Polagano ali sigurno problem je postao toliko čest da je sada već svima bilo jasno da nešto opasno nije u redu i da je krajnje vreme da se vidi i šta nije kako treba. Naravno krenulo se prvo od svačije mašine i provere IP adresa da nije u pitanju neki konflikt ( kao recimo sekretarice i direktora o ovome u posebnoj priči od mene...) međutim ovaj put je sve bilo ok i kako treba. Počeli smo polagano da istražujemo switch po switch da vidimo gde je problem i uvek smo se nekako vrteli u krug. Ako bi recimo ostavili kabal od kluba spojen sa nama pola tehnicke je moglo da vidi klub i jedni druge dok druga polovina je videla samo sebe bez kluba i ostalog dela tehničke . Ako bismo isključili klub onda bi se videle samo polovina tehničke između sebe i tako sve u krug. Konfuzno? Jakooooo.... Posle nekoliko sati skakutanja po prostorijama tehničke i klubu došli smo nekako do pretpostavke da jedan TP Linkov upravljivi switch brljavi i da bi bilo najpametnije da ga restartujemo što je izazvalo kraći prekid u radu interneta :) Međutim kada se sve pokrenulo problem se i dalje nastavio tako da smo sada počeli da pratimo kabal po kabal u tehničkoj službi kako bismo videli gde je tačno ko uključen i šta pravi problem.... i posle nekoliko minuta ... EUREKAAAA problem je pronađen u vidu jednog ekserčića cirka 2.5 cm dužine kojim je probijen UTP i napravljen loopback i ko zna šta sve još. Dakle kolega koji je dobio zaduženje da sprovede novi UTP kabal za direktora je uradio sledeću stvar:

Kako bi zamaskirao kabal odlučio je da je najbolje isti staviti ispod etisona koji je pokrivao prostoriju, a da se etison ne bi odizao na ivicama odlučio se da upotrebi naravno ništa drugo do malog eksera. I tako dok je on zadovoljno maskirao kabal i slavio svoj uspešno odraden posao ukucavajući mali ekser nije primetio da ekser ukucava u isti taj UTP kabal koji je trebalo zamaskirati.... Šta reci...

Mada je Miloš čvrsto uveren da je kolega slučajno ukucao ekser u kabl, ja sam više mišljenja da je to uradio namerno kako bi ga fiksirao, pošto bi u suprotnom valjda primetio da ukucava u izbočinu na itisonu. Mada ko će ga znati... Postoji urbana legenda o sekretaricama koje rade ovakve stvari da bi ranije išle kući kad "padne mreža", ali eto, TriDe doprinosi usmenom predanju našeg naroda.

IP Party (by Milosh)

Negde sredinom leta 2007 godine, u kasno po podne po običaju, predajnik u Jabuci usred žestoke oluje i grmljavine nastradao je od groma. Umesto da se odmah ponese nova mašina i na nju stavi back up podesavanja i predajnik tako u najkraćem roku namesti, prvo je pozvan spoljašnji saradnik za Jabuku da izvidi situaciju i proba nešto da uradi. Naravno pošto nije bilo druge nego da se mašina menja a već je pala noć, kontaktiran je Tihi koji je u tom trenutku kod sebe u kući za lične potrebe imao dve Dell mašine sa MT da jednu donese i da se samo prebaci HDD u nju i time reši problem.... međutim desilo se iz puno razloga ( manje važnih ) i naravno više važnog ponovnog Ćorinog pametovanja da je skoro cela postava admina i tehničkog sektra zajedno sa monterima završila oko 1 iza ponoći na odžaku u Jabuci izigravajući slepe miševe. Sobzirom da smo za ovo iživljavanje okrivili Ćoru, jer nije obezbedio da u firmi bude barem jedna sklopljena mašina za ne daj bože i pošto se na predlog Sayberian-a da se odmah po utvrđivanju kvara negde oko 17h popodne krene za Jabuku izvrištao kako će to spoljni saradnik da sredi i da najverovatnije treba zameniti napajanje na Dellu, Tihi je došao na malu ideju kako se osvetiti i barem na taj način doći do neke lične satisfakcije.

Pošto smo za potrebe terenskog rada sa sobom poneli laptop iz ćorine kancelarije po završetku radova Tihi je umesto da vrati staru Ćorinu IP adresu upisao IP adresu potpuno istu kao na mašini koja je stajala kod Ćorine sekretarice. POBEDA U NAJAVI!!! Pošto je po Ćorinim rečima ON izmislio ovaj posao i ON mozak cele operacije bilo je logično da će jedan takav IT stručnjak provaliti odmah glupavi IP konflikt*

*Objašnjenje za neupućene:

IP Konflikt je izraz koji se koristi za slučaj kada se dva kompjutera u mreži nađu sa istom adresom.U tom slučaju dolazi do sudaranja ta dva računara i jednostavno dolazi do ispadanja ta dva računara iz mreže.

Inače kada dođe do IP Konflikta vaš računar vas obaveštava malim pop up prozorčetom da je došlo do istog i da se na mreži najverovatnije nalazi računar sa istom IP adresom. No da sa vratimo na priču...

Po dolasku u prostorije TriDeNeta APP ISP uredno smo vratili laptop Ćori u kancelariju povezali ga nazad na mrežu napisali izveštaje i otišli da uhvatimo koliko toliko sna s obzirom da je već bilo oko 2-3 sata iza ponoći a da nam je smena počela još predhodni dan u 08h izjutra a da smo trebali već za par sati da dođemo na redovnu jutarnju smenu... Po dolasku na nju svi smo manje više skoro i zaboravili na malu podvalu Ćori dok lično On nije počeo da se vrzma po prostorijama tehničke sa pitanjima tipa "A, ovaj jel ste vi nešto uključili od uređaja novo na mrežu ili neki novi računar?" Naravno odgovor je bio potpuno iskren "Ne!". Ćora odlazi sav zbunjen i pomalo nervozan češkajući se po glavi. Posle jedno 20 minuta ponovo upada Ćora i ponovo pitanje "A, ovaj jel ste vi nešto uključili od uređaja novo na mrežu ili neki novi računar?" ali ovaj put počinje i da šmeka prostorije zagledajući po našim stolovima i oko njih. Polagano ali sigurno već smo počeli da se osmehujemo i dobacujemo pogledima preko prostorije. Ponovo Ćora odlazi i posle nekoliko minuta se vraća već sada vidno uzrujan pa može se reći i besan. Na moje pitanje u čemu je problem i šta se dešava Ćora odgovara da nešto nije u redu sa mrežom i da smo nešto zasrali jer njemu i sekretarici ne radi mreža i internet.

I da tada se desilo to Ćorina ŠAMPIONSKA POBEDA veliki IT stručnjak njegovog kalibra nije umeo da prepozna IP KONFLIKT na mreži i to između dva računara koja su mu čak i govorila i obaveštavala o čemu se radi. Čak šta više ta dva računara su se nalazila jedan pored drugoga jer je Ćora pokrenuo brdo alata za dijagnostiku, promeni brdo UTP kablova pa čak pokušaio i preko wireless networka da se poveže.... ali bezuspešno.

U tom trenutku moja malenkost pršnjava skroz od uzbuđenja i sa nevericom gleda Ćoru. Odlazim do prostorija poslovne administracije pogledam računare i izjavim. Pa ove dve mašine imaju istu IP adresu upisanu to ne može da radi. U tom trenutku Ćora je samo uzeo svoj laptop prokomentarisao "Svašta.." i otišao u svoju kancelariju zatvorivši vrata za sobom i ostatak dana proveo najverovatnije smišljajući opravdanje tipa "Ja sam gledao mnogo naprednije stvari za problem..."

Šampionska pobeda nema šta....

Ova Miloševa priča potvrđuje ono što sam već rekao da je on nalazio izvor uživanja u radu u TriDe-u. Tako da bi zbog ovakvih stvari Ćora mogao zapravo njega (i Chea, zbog koga se nagutao ko zna koliko Bensedina) da tuži za mobing i naneti duševni bol.

Evociranje uspomena na sve TriDeNet-ove radove na mreži se nastavlja. Jednostavno, kad se podsetimo jedne priče, padne nam na pamet još deset sličnih ili povezanih na neki način. Ovo je jedna od mojih omiljenih

Holšraf

Veza TriDe-a sa mašinstvom i mašinskom delatnošću se već jednom pokazala kroz angažovanje mašinca za tehničkog direktora. Da to nije jedini susret ove vrste, pokazaće sledeća priča.

Vrelo leto 2007. je, kao što vidite, ostalo upamćeno po mnogobrojnim dešavanjima. Jedno od njih je i ovo. Dakle, leto je bilo prilično vrelo, a uslovi u NOC-u, tj. server sali odnosno prostorijici na zgradi SDK su u skladu time postali prilično nepovoljni po serversku i mrežnu opremu smeštenu gore. Ni instaliranje klime koje ćemo detaljno obraditi u jednoj od priča nije mnogo pomoglo. Tako su usled visokih temperatura počeli da se javljaju problemi sa mejl serverom, o kome ste već imali prilike da čitate. Mašina je "zabadala", po par puta u toku dana što je uzrokovalo prekid usluge elektronske pošte za mnogobrojne korisnike. Mada ne tako visokog prioriteta kao drugi ultrahitni poslovi, nije bilo druge nego da moja malenkost ode gore i vidi šta se dešava. Rečeno učinjeno, prvi odlazak je bio uspešan u smislu postavljanja dijagnoze - pregrevanje i to najverovatnije grafičke kartice. Grafička kartica je inače bila neki GeForce 2, sa pasivnim hlađenjem i strašno se grejala.

Vrativši se u bazu, prekopao sam gomilu starih kulera i nekako izbunario par ventilatora od grafičkih od kojih nijedan nije odgovarao toj na serveru. Svejedno, pouzdavši se u veštine improvizacije (da ne kažem budženja) koje sam do tada razvio u TriDe-u, pokupio sam to što je bilo na raspolaganju i ponovo se zaputio put "server sale". Na žalost, ni pomenute veštine nisu pomogle u montiranju hladnjaka koji jednostavno nisu odgovarali. Jedan je nekako možda i mogao da se zbudži, ali šrafovi koje sam imao nisu odgovarali, te sam pozvao Baneta da mi pošalje nekog od montera sa svim mogućim šrafovima koje imaju pa da nađemo neki odgovarajući. Međutim, Bane smoren od programerskih dužnosti odlučuje da je vreme lepo i da bi mogao da protegne noge pa se sam zapućuje put zgrade.

Svako ko radi za računarom zna koliko to može da smori pa samim tim razume Baneta. Oni iskusniji znaju da je pravi način za relaksaciju neka fizikalija, sport ili opravljanje nečega. Bane se odlučio za ovo treće. Nakon što sam mu objasnio situaciju, izvadio je šrafČINU od cca 3 santima i počeo da je provlači kroz rupu na ventilatoru. To je jedan od šrafova kakvi se NE koriste u sastavljanju kompjutera, već pre priliče malo manje sofisticiranim mašinsko-bravarskim radovima. Zabezeknuto sam ga upitao da li zaista misli s time da pričvrsti ventilator za hladnjak. "Da", odgovorio je bez mnogo dileme. Ja sam se tada ogradio, i odbio da učestvujem u daljem toku akcije, zabrinut za svoju reputaciju. Napomenuo sam Banetu da s time neću da imam nikakve veze. Bane se ipak nije dao pokolebati te je zašrafio ventilator na grafičku. To je izgledalo, pa najblaže rečeno smešno, pošto je ventilator visio na tom jednom holšrafu na udaljenosti od nekih 2 cm od hladnjaka, dakle ne baš onako kako je to predviđeno. Svejedno, debljina i jačina tog šrafa garantovali su da će ventilator tu i ostati, i koliko je meni poznato, oni su i dan danas u srećnoj i dugovečnoj zajednici.

Problemi sa pregrevanjem su na ovaj način rešeni, i više nije bilo zaglupljivanja mašine. Ja sam tada uslikao taj prizor ali na moju veliku žalost, tada u TriDe-u nisam imao potrebnu opremu za prebacivanje slike sa službenog telefona malo starije generacije na kompjuter (treba li napominjati da se u TriDe-u štedi na opremi!?) a ni lična finansijska situacija usled rada u TriDe-u mi nije dozvoljavala da sebi priuštim telefon sa ovako naprednim funkcijama, tako da je ostala zauvek izgubljena.

Deda Mraze, Deda Mraze, koristiš li i ti (TriDe) Internet?

O uzbudljivim prazničnim danima sa kraja 2007. godine ste već imali prilike da čitate u Sagi o mail serveru. Međutim, to nipošto ne znači da je ta priča skroz ispričana. Ima toga još.

U to vreme se autor vratio sa godišnjeg bolovanja i radio tih nekoliko dana pre dočeka Nove godine. Tada sam već bio uveliko najavio svoj odlazak, pa sam lagano odbrojavao sitno do "skidanja". Da ti poslednji dani ne prođu onako kako bi trebalo - tj. u 'ladovini, pobrinuo se senior management, oličen u liku finansijskog direktora Save M. Elem, tada smo se još oporavljali od fijaska sa čestitanjem praznika opisanog u Sagi, u stvari, sa tehničke strane je problem bio rešen u relativno kratkom roku, ali posledice su ostale, kao i trag od šamara na obrazima onih koji su u toj firmi imali obraz. Tog 31. decembra, privodile su se kraju završne pripreme, dežurstvo za novogodišnje praznike je raspodeljeno i to slučajnom metodom - bukvalno smo izvlačili ceduljice pa koga zapadne. Ako se dobro sećam to je bio Krle. S obzirom na moju k****u sreću, očekivao sam da mene zapadne ta "čast", ali eto, izgleda da je Krle još lošije sreće od mene, o čemu ćete detaljnije imati prilike da čitate. Uostalom,svako ko završi u TriDe-u teško da može da se osloni na faktor sreće.

Jedna od ključnih aktivnosti koje je trebalo realizovati u tom procesu pripreme bilo je isključivanje radijatora iz struje u prostorijama poslovne administracije. Kada kažem isključivanje iz struje ne mislim na isključivanje prekidača već na čupanje kabla iz produžnog ili gde je već bio utaknut, kako se to radi u hi-tech firmama kao što je TriDeNet. Možda grešim dušu, jer nisam siguran, ali mi se čini da je taj nalog izdao lično Ćora. Bio sam prisutan tada, i rekao bih da je on, ili možda Sava M. Uglavnom naređenje je izdato, te smo se polako razilazili kućama da uživamo u prazničnoj atmosferi.

Jedna bitna stvar je vezana za novogodišnje praznike u TriDe-u - oni su uvek radni! Ćora iz nekog razloga isplanira raznorazne radove baš tih poslednjih dana decembra, bar je tako bilo za obe Nove godine koje je autor dočekao u TriDeNet-a. Prvi put, kod dočeka 2006., izmeštali smo opremu iz centrale na Zgradu SDK dan-dva pre dočeka, a zatim je tadašnji administrative-support tim u centrali podizao izlazni ruter prema svetu - čitavo veče i noć, do jutra. Drugi doček je bio obeležen pripremama za uvođenje .rs domena, o čemu ću pisati kasnije

Vratimo se na pitanje radijatora. Elem, po odlasku kući, prvo je počelo sa .rs domenima. Šone Programer me je zvao, i narednih par sati smo ostali u kontaktu - ja sam na serveru radio nešto što je njemu trebalo (neko podešavanje nameservera ako se dobro sećam), a on je programirao aplikaciju za registraciju domena. Treba li reći da je to bio ultrahitan, megabitan projekat!? Naravno da ne, to se podrazumeva! Već tada mi je bilo svega preko glave, pošto to definitivno nije bio način na koji sam želeo da provedem to praznično veče. Povrh svega, dok sam nešto radio na serveru, pukla mi je dial-up konekcija (TriDe dial-up, naravno).

Pokušaj rekonektovanja bio je neuspešan. "Odlično", pomislio sam, "sad imam izgovor da se ne smaram više sa glupavim serverom. Treba samo da se pritajim i sve će biti ok, provešću novogodišnje veče ne razmišljajući od TriDe-u." Ali, na žalost, to bi bilo suviše lepo da bi bilo istinito. Malo zatim zvao je Ćora! Ispostavilo se da je Internet stao (čudna mi čuda, ni prvi ni poslednji put). Naravno, očekivalo se da to rešimo ja i dežurni, tj. Krle, koga je zvao pre toga. Krle, na njegovu sreću, živi podalje od Pančeva (kao i većina novozaposlenih koji dolaze iz mesta gde se još ne zna za TriDe), uz to je još bio zelen, te nije mogao mnogo da uradi. Zato je Ćora nazvao koga? - mene! Izneo je pretpostavku da je nestalo struje na zgradi SDK, na šta sam mu ja rekao, "Meni ne radi dial-up, sigurno je nešto oko reka (koji se nalazi u prostorijama poslovne administracije gde je smešten access server). Probao sam i na drugoj liniji i isto ne može, a čim oba access servera ne rade nema šta drugo da bude nego rek." "Ne, ne, sad ću ja da pogledam. Da, evo nema struje na zgradi!" Malo kasnije se ispostavilo da ipak ima struje, pa je ostalo da on, Ćora prošeta do centrale. On inače živi u zgradi gde je "server sala" što je na pet minuta od centrale firme u samom centru grada. Posebno uživanje mi je bilo da ga šaljem da rebutuje servere i ostalu opremu kad detektujem da nešto ne radi :) Tako sam učinio i ovom prilikom, mada se nikako nije slagao sa mojom pretpostavkom da je rek u pitanju.

Malo kasnije je Internet proradio. Nazvao je i rekao nešto u stilu "Naše pametne sekretarice su isključile rek iz struje!" Naravno, pošto u reku postoji i UPS koji služi da održi opremu u funkciji kada nestane struje, oprema je radila još neko vreme, taman dok mi odemo kućama, opustimo se i razbaškarimo. Doduše, kada nestane struje, UPS se oglasi, što je onaj ko je isključio "radijator" iz struje trebalo da čuje, međutim očigledno nije čuo ili nije znao šta to odjednom pišti kad je eto samo iščupao neki kabl iz štekera.

Ćora je rešio problem vraćanjem kabla u struju, međutim predajnik koji se nalazi na tavanu centrale nije proradio, pa ga je on ostavio da se ne bi penjao gore. Zapravo, rekao je da se penjao, ali čisto sumnjam da je stvarno išao gore. Uglavnom, sutradan prepodne su počeli da stižu pozivi iz par firmi u gradu na moj službeni telefon. To što su neradni dani, praznik, i što NISAM dežurni nije smetalo tim ljudima da me zovu. U stvari, Ćora je preusmeravao njihove pozive na mene što je i inače činio bez obzira na doba dana (ili noći). To je loša strana administriranja u TriDeNet-u (hej, ovo zvuči kao da postoji i dobra strana administriranja u TriDe-u). Ispostavilo se da je veliki problem što taj predajnik ne radi. Ćora je imao ultrahitnih obaveza te je ostalo da ja odem i osposobim predajnik. To sam i uradio, pa su uskoro korisnici nakačeni na njega mogli da uživaju u Internetu tog snežnog i hladnog prvojanuarskog dana.

Posle se ispostavilo da je finansijski mag Sava M. bio taj majstor koji je isključio rek. Bane svaki put zlobno napominje da Sava M. pola radnog dana provede tražeći taster ENTER na tastaturi, što i nije daleko od istine iako je možda malčice preterano. To objašnjava kako nije detektovao aktiviranje UPS-a. Ja zaista nisam bio raspoložen da se raspitujem šta mu je to trebalo i o čemu je mislio kad je to radio, već sam se samo zahvalio što mi je obezbedio tako dobar novogodišnji provod.

Eto, vidite kako izgledaju zimske radosti u kompaniji TriDeNet i kako ćete dočekivati Nove godine, što je iskustvo do koga baš i nije tako lako doći! Prvo, treba se zaposliti (lakši deo) a zatim treba dočekati i tu jednu, a kamoli više Novih godina. Malo je onih kojima je to uspelo. Što se mene tiče, definitivno sam prelomio i prvog radnog dana objavio senior managementu svoju definitivnu odluku da odlazim iz te "firme".

Ćora haker

Pišući prethodnu priču, pominjanje access servera me je podsetilo jedne epizode koja se odvila prilično davno, 2005. godine. Najkraće pojašnjenje pojma access server je da je to mrežni uređaj koji prihvata konekcije korisnika preko dial-upa. TriDe ima dva uređaja ove vrste, jedan je Ciscov ruter povezan sa Frame Relay modemom, dok je drugi neki matori 3Comov access server sa modemima. Zapravo jedino je to pravi access server, pošto Ciscov ruter prihvata saobraćaj sa 042 mreže, gde su konekcije već uspostavljene negde u Telekomovoj mreži.

U to vreme kao i svi koji tek stignu u TriDe, nisam znao puno o mrežama, nešto malo teorije iz jednog predmeta koji sam imao na faksu i to je to. Radeći kao podrška, nisam ni mogao da stičem neko naročito znanje, mada mi je i to malo što sam naučio o mrežama u TriDe-u delovalo kao nekakva velika nauka. Mrežna oprema kao što je access server je za mene bila kao svemirski brod. Bilo kako bilo, ta oprema mada prilično stara funkcioniše besprekorno. Dial-up je što se održavanja tiče veoma zahvalan za razliku od wirelessa koji je prava noćna mora. To je tako radilo mesecima bez ikakve intervencije.

Međutim, sve što je lepo ima svoj kraj. Jedne lepe i mirne nedelje, Ćora me je pozvao da ako mogu dođem u firmu. Ovo "ako možeš" je tada još koristio u obraćanju zaposlenima. Moram da priznam da je tada bila umnogome drugačija situacija - nije bilo otvorenog maltretiranja, toliko prekovremenog (bilo ga je ipak), zakidanja od plata, čak su iste bile prilično redovne. I Ćora je bio drugačiji. Kako su krenuli veliki poslovi, počelo je i sve što je loše što i danas karakteriše kompaniju TriDeNet. Da ne dužim, otišao sam u firmu, i saznao sledeće: Ćora je od Duška, vlasnika konkurentske firme čiji je nekada potprovajder bio, svojevremeno uzeo matičnu ploču access servera (i access server ima procesor, memoriju i matičnu ploču!) i koristio je u skladu sa nekim njihovim dogovorom. E sad je Dušku zatrebala ta kartica pa je tražio da mu je Ćora odmah da. To je značilo da TriDe-ovi dial-up korisnici ostaju bez mogućnosti da se kače na mrežu. Kartica je izvađena a Ćora je grozničavo tražio neko rešenje. Uspeo je da iz gomile krša izbunari nekakvu karticu koja je trebalo da odgovara. Bar je on tako tvrdio. 3com je dakle bio rastavljen, i nekako je uspeo da zbudži onu karticu tj. matičnu ploču, mada se fizički razlikovala od prethodne. 3com Total Control, kako se zvao taj access server, je prilično egzotično parče hardvera. Neobičan je hardverski, a softversko podešavanje je meni tada delovalo izuzetno komplikovano. Postoji neki softver koji je Ćora dugo tražio po nekim budžacima samo njemu znanim, ali kako to radi sam Bog zna. Ćora je rekao da je Duško jedini koji zna sa time da radi ali uveren u svoje hakerske veštine, prionuo je na setovanje.

To je trajalo satima i na kraju preraslo u potpunu agoniju! Ja sam već obnevideo i izgubio svaku nadu da će to da proradi, međutim, u jednom trenutku je Ćora pobedonosno odskočio od stola, digao ruke u vazduh i uzviknuo "Evo ga!". Moram da priznam da sam osetio divljenje u tom trenutku, a čak i danas mu eto odajem priznanje na toj uspešno odrađenoj intervenciji. Da li je to stvarno komplikovano kako je meni to tada izgledalo ne znam, ali rekao bih da u svakom slučaju nije jednostavno. Međutim, ono o čemu tada nisam razmišljao, je kakva je to neozbiljnost dozvoliti da se desi tako nešto - da ti ključna oprema (taj 3com je tada bio jedan od ključnih delova opreme) zavisi od toga da li će Duško da traži svoju karticu ili neće. Ali eto, to je naš TriDe.

Novi gejtvej

U priči o Deda Mrazu, napomenuo sam da se praznici u TriDe-u provode radno. Svi veliki projekti i radovi na mrežnoj infrastrukturi koji su čekali do tada, počinju da se realizuju. Jedan od njih je bila i instalacija novog gejtveja - što je popularan naziv za Linux ruter preko koga prolazi sav saobraćaj ka Internetu i obrnuto. Nakon što sam krajnje neoprezno najavio svoj odlazak iz firme još krajem novembra, Ćora me je potovario gomilom poslova ovog tipa, kako bi što bolje iskoristio moje prisustvo dok sam još tu. Taj pritisak mi nije prijao, te sam negde sredinom decembra otišao na već pomenuto godišnje bolovanje kako sam ja to nazvao. Nakon šest meseci, imao sam pravo da koristim dane (ako bismo se pretvarali da sam stvarno zaposlen) pa Ćori nije preostalo ništa drugo već da me pusti da odem čim podignem taj ruter. Ali, za kaznu su me preskočili prilikom isplate zarada, što je i inače standardna praksa - ko nije tu, može bez para.

Stari gejtvej je podignut dve godine ranije, isto za novogodišnje praznike, i to je radio tadašnji admin, Šone. Silver (koga je stvarno krajnje vreme da pomenem u Kadrovima) i ja smo asistirali, bolje rečeno sedeli, gledali i ćutali da ne smetamo. To se odužilo na čitavo veče i potrajalo do jutra, pošto je Šone rešio da optimizuje Linux instalaciju do krajnjih granica, što je i uradio. To nije tako jednostavno pa je zato potrajalo. Ta mašina je fino radila, iako je bila Pentium III kanta. Šone je napravio dobar posao, međutim, dve godine kasnije usled mnogostruko većeg saobraćaja, počela je pomalo da štuca. Tu se, pored rutiranja, obavljao i šejping tako da je i to doprinosilo opterećenju. Najveći problem je bio što je pri najvećem intenzitetu saobraćaja, SNMP počinjao da trokira pa potrebni podaci nisu pristizali na sisteme za monitoring kojih je bilo nekoliko.

Moram da priznam da mi se to nije radilo prvi put kad je Ćora tražio iz razloga što sam znao da neću moći na miru da radim, već su me pored tog posla koji zahteva koncentraciju, čekale i redovne dužnosti podrške ekipama na terenu, održavanja servera, pa i javljanja na telefon. Uz to, tada je u prostorijama vladala velika gužva, pored tadašnjih 5 stolova, uguran je još jedan za setovanje gejtveja, pa sam jedva mogao da stignem do svog mesta kada su svi na svojim pozicijama a o nekom koncentrisanju na posao u onoj gužvi i galami koji su tada vladali nije bilo ni govora.

Neposredno pre mog odlaska na godišnji, u firmu je došao novi admin. Za razliku od ogromne većine ljudi koji su dolazili, on je imao iskustvo u administraciji i znao je Linux, kao i mreže. Bio je malo stariji od većine, i sećam se da je Ćora pitao za naše mišljenje pre nego što ga je angažovao. Rekao je "Čini mi se da je neozbiljan. Radio je u desetak firmi, i nigde se nije zadržao duže od godinu i po." Nakon što je malo razmislio, izjavio je "Pa dobro, nek ostane 6 meseci pa je i to dosta!". Ovakav stav dobro oslikava poznatu maksimu managementa da su "svi zamenjivi" (sem Ćore koji je jedina konstanta). Ja sam ga tih nekoliko dana kada je došao upućivao u posao (što je podrazumevalo i da mu predam spisak SVIH lozinki servera, mrežne opreme i softvera u mreži!), a senior management je očekivao da on već posle nedelju dana preuzme poslove administracije. Mislim da ni tezgu na pijaci ne možeš da preuzmeš za to vreme, no dobro.

Obodren predstojećim odmorom, prionuo sam na podizanje gejtveja, zapravo prvo sam dan-dva čitao i birao distribuciju. Rešio sam da batalim optimizovanje u sitna crevca, već da idem na jednostavnost instalacije i strategiju dobre dokumentacije tako da ceo sistem može da se ponovo instalira za sat vremena. Tako je i bilo. Jedan dan sam seo i počeo sa instalacijom. Trajalo je nekoliko sati, najviše vremena je uzimalo dokumentovanje, ali sve je prošlo besprekorno i ruter je proradio u laboratorijskim uslovima. Sećam se da sam, iako je Ćora obećao da ću biti pošteđen drugih obaveza, ipak morao da se javljam na telefone, a kako su kolege iz tehničke tog dana kao i mnogo puta do tada bile po raznoraznim terenima, nas dvojica smo ostali sami u teh. službi. U jednom trenutku se Ćora tu našao kad je zvonio telefon, pa se novi admin upoznao sa čuvenim Ćoronim pitanjem "Što se niko ne javlja na telefon!?" (videti Javljanje na telefon). Pa je čovek morao da se javi i odradi tehničku, iako nije sastavio ni nedelju dana kao "admin".

Nakon uspešnog podizanja sistema, Ćora je zahtevao detaljno testiranje, da bismo kako je rekao, videli da li može da izdrži saobraćaj. To mi nije palo teško, iako je bilo gubljenje vremena, te sam simulirao uslove realne mreže i izvršio testiranje uz detaljne izveštaje. Ćora ipak nije bio zadovoljan, te je nešto zanovetao pa sam na kraju rekao "Ćoro, to će da radi!". "Jel sigurno?", "Sigurno" rekoh. "Dobro", odgovorio je sumnjičavo. Zatim je zakazan dolazak u ranim jutarnjim časovima, konkretno šest sati izjutra, kako tobož ne bismo prekidali Internet. Kao da je to nešto što se nikad ili skoro nikad ne dešava u TriDe-u! A svako malo pa prsne net na 10-15 minuta, pola sata, zbog kojekakvih gluposti. Tih minut-dva koliko je potrebno da se ubode i izbode kabl iz jedne u drugu mašinu, ne bi bili nikakav problem, ali Ćora je eto insistirao.

To poslepodne me je Ćora pozvao i pitao da li sam Janka obavestio da sutra ujutro treba da dođe. Naravno, odgovorio sam, međutim Ćora je tražio da ga lično pozovem i obavestim. Pa se predomislio i rekao da će on zvati Stevanu da kaže Janku da dođe ujutro, a da će Stevana meni da javi da je javila Janku. Zbun! Dobro mislim se, kako god, samo me ostavi više na miru čoveče. Inače tih dana je bila ona strašna poledica, a da bi brže stigao, Janko je uzeo firmin auto (a Ćora pita dal' zna da treba da dođe!). Bio sam sumnjičav po pitanju tog njegovog dolaska, znajući u kakvom stanju su firmini Jugići.

Sutradan sam se pojavio u zakazano vreme, a nakon mene je došao i programer Toško, sav komiran. Začuđeno sam ga pitao otkud on tako rano na šta je on tužno promrmljao nešto od čega sam razabrao samo "...nedostatak vremena i novca". "O čemu on to?", pomislio sam, ali dobro, valjda je i on dobio neke ultrahitne zadatke. Zatim je došao Ćora koji se takođe začudio otkud Toško. Njemu je međutim ubrzo sinulo - Stevana (poznata po svojim organizaciono-administrativnim sposobnostima iz sage o mail serveru), obavestila je pogrešnog čoveka, naime Janko i Toško zapravo imaju isto ime, samo usled šifrovane komunikacije koju primenjujemo na sajtu, to ne deluje tako. Kad je već bio tu, ostao je da pomogne, pošto kao i većina ljudi iz poslednjeg talasa dolazaka, nije iz Pančeva, pa mu se nije isplatilo da se vraća kući. Međutim Janka nije bilo! Ćora se zabrinuo i u jednom trenutku zavapio "Ovaj više neće da dolazi! A uzeo je auto!! Jebem ti!!!". Podsećam da se radi o čoveku kome je par dana pre toga Ćora poverio sve lozinke koje se koriste u firmi. Međutim Janko se nekih sat kasnije ipak pojavio. On nam zapravo i nije bio potreban već je trebalo da gleda i upoznaje se sa poslom (!) Povezali smo mašinu i to je proradilo, mada je Ćora stalno tražio neke zamerke, ne znam zbog čega. Bilo je sitnih problema koje sam rešio u hodu i mašina je zatim stavljena u rek i ostavljena da radi.

Epilog:
Ja sam tada otišao na odmor, a kada sam se vratio, Janka više nije bilo u firmi. Čovek je digao sidro i otišao. Još su mene optužili da nisam bio dovoljno fin pa je zato pobegao (!) Stevana je posle Nove godine takođe potražila novu sredinu, navodno zbog nekih ličnih obaveza. Gejtvej je po mom odlasku, zajedno sa još jednim Linux ruterom, zamenjen Mikrotikom, koji je bio mnogo lakši za administriranje.

Istekla pretplata

Jedan od radova koje TriDe gotovo svakodnevno izvodi na mreži a koji sam do sada nepravedno zapostavljao, je prekidanje Interneta poslovnim korisnicima usled isteka pretplate. O čemu se ovde radi, pitate se, pa zar nije rekao da imaju softver za billing i accounting. Jeste, softver postoji i radi svoj posao, ali nešto drugo je u pitanju. Naime, u čuvenom Admin interfejsu je potrebno dodati pretplatu korisniku da bi imao Internet, bez obzira da li je stvarno uplatio ili nije. To kod fizičkih lica nije problem, kad pretplata istekne sistem šalje upozorenje da za dan-dva ističe pretplata i da je vreme da se ponovo plati. Bar je tako bilo dok je Bane održavao sistem za masovno emajliranje. Čovek dođe, plati, šarmantna šankerica pusti uplatu u softveru i svi srećni i zadovoljni.

Kod pravnih lica stvari stoje malo drugačije. Oni naime plaćaju preko faktura a softver i dalje traži da se pretplata svakog meseca obnovi, ili da se izvrše virtuelne uplate za nekoliko meseci unapred. Ukoliko se to ne učini, Interneta za tog korisnika više nema! Kako se te uplate evidentiraju? Pa poslovna administracija TriDe-a bi trebalo da vodi računa ko je kad šta platio i koliko još duguje, s tim da se ne pravi pitanje ako uplate kasne pa je tako bilo slučajeva da firme duguju i za po godinu dana. Krucijalni problem su Ćorini "tante za kukuriku" dilovi sa mnogobrojnim firmama, koje ni sam Bog ne bi mogao da raspetlja, a kamoli obični smrtnici zaposleni u TriDe-u. To je nešto prebijano, pa se nekad delimično plaćalo parama, a delimično "nekim uslugama" ili robom (kompenzacija dakle) a sve bez bilo kakvog pravila i pisanog traga.

Da vam pravo kažem, sve to me ni najmanje ne bi zanimalo, da se nije dešavalo sledeće: naime, od 2005. od kada sam prvi put kročio u prostorije TriDe-a pa do poslednjeg odlaska 2008, stalno se dešavalo da nas zovu iz firmi koje su ostale bez Interneta zato što im je istekla pretplata a finansijsko-komercijalne koordinatorke TriDe-a nisu istu obnovile. Tada bi zlosrećni operater tehničke ili admin morao da objašnjava nezadovoljnom i najčešće svadljivom korisniku zašto mu je Internet stao. Tada bismo morali da lažemo i mažemo, jer eto, ne smeš čoveku da kažeš da mu je Net isključen jer nije platio (on ima neki dogovor/dil sa Ćorom) a opet, treba biti kreativan pa smisliti dobar izgovor. Nekad se dešavalo da se manje iskusan kolega izlane, pa bi onda prvo dobio napušavanje od korisnika koji po pravilu eksplodiraju kad čuju zašto su isključeni, a zatim bi palo i ribanje od Ćore.

Da se to dešavalo s vremena na vreme, pa da čovek kaže, "ok dešava se", ali to se stalno ponavljalo! Ja sam lično bar jednom nedeljno imao takav slučaj, ponekad i par puta u toku dana.

Ovakva situacija sa haotičnom evidencijom poslovnih korisnika je Ćori potpuno odgovarala, pošto je tako održavao privid svog sveznanja i nezamenjivosti, te je mogao da demonstrira svoju nadmoć nad inferiornim primercima ljudske vrste u poslovnoj administraciji i tehničkoj službi. Nije za zanemariti ni to što mu je takvo stanje stvari omogućavalo da kad mu dođe maltretira i omalovažava radnike koji eto ne poznaju krucijalne poslovne partnere (i još traže platu).

Bane je svojevremeno napravio softver za biznis korisnike, koji je trebalo da obuhvati tu evidenciju, ali slaba vajda, pošto je tempo promene na mestu finansijsko-poslovne koordinatorke bio toliki da taman kad bi se dotična obučila za njegovo korišćenje, već je bilo vreme da ide, pa tako ta evidencija nikada nije dovedena u red. Ko zna koliko je firmi ostalo dužno za Internet zahvaljujući ovome.

Tako su jedan od najčešćih izgovora za kašnjenje plata bila NE NAPLAĆENA dugovanja (jeste, tako se piše, ne naplaćena):

Inače, radi se o mojoj decembarskoj plati.

Cora's taking over!

Iz dosadašnjeg pripovedanja ste mogli da steknete prilično dobru sliku kako je rad u TriDe-u izgledao. Posebnu pažnju sam poklonio dešavanjima s kraja 2007. i početka 2008. godine, pošto je to bilo prilično interesantno vreme kako za firmu tako i za mene lično. A znate onu kinesku kletvu "Dabogda živeo u interesantnim vremenima" ;)

Rekoh već da sam napravio početničku grešku najavom svog odlaska još u toku decembra meseca, pa je dalji rad i boravak u prostorijama TriDe-a polako postajao pakao, usled Ćorine rastuće paranoje i nastojanja da što bolje iskoristi moje prisustvo. Kao posledica odlaska svih ljudi koji su poznavali mrežu, pojavila se bojazan da istu neće imati ko da održava, pa je Ćora odlučio da stvar uzme u svoje ruke. Serija tekstova koja sledi biće posvećena toj Ćorinoj odluci i njenim posledicama.

Do sada ste mogli da steknete blagu predstavu o Ćori i njegovom poznavanju posla kojim se TriDe bavi. Da to sad rezimiramo - Ćora je nekad nešto o wirelessu počeo da uči, i vremenom je... hm, postigao određene rezultate ;) Pored toga, ranije se bavio i web dizajnom, sajt firme je delimično njegovih ruku delo. Pošto o web dizajnu ne znam puno, ne mogu da procenim kakvo je to znanje, ali Bane koji ovu oblast bolje poznaje kaže da ono nije na zavidnom nivou, što potvrđuju redovni mejlovi korisnika sa zahtevima da se sajt promeni ili redizajnira. Što se tiče mreža i wirelessa, Ćora je ostao na saznanjima stečenim empirijskim putem. Ono što je tu nedostajalo je teorijska osnova i poznavanje nekih osnovnih principa. To praktično znanje, za koje sam upoznajući posao na kraju shvatio da i nije nešto naročito, omogućavalo je Ćori da koliko-toliko ostane u toku sa razvojem poslova firme kao i da impresionira ljude koji su tek došli u firmu, a koji po pravilu nisu znali ništa ili skoro ništa o mrežama i o wirelessu. Sem toga, Ćora ima retku veštinu da nadugačko i naširoko priča o stvarima koje suštinski ne poznaje, stvarajući pri tome uvid da datu oblast ima u malom prstu. Tek s vremena na vreme, kad naiđe na tanak led, postane očigledno koliko o nečemu nema pojma.

Površnost i nedostatak upornosti da se dublje upusti u neku oblast uzrokovali su da od svega zna pomalo a ničim zaista ne vlada. Manjak stručnog znanja nadoknađivao je samouverenošću i jakom voljom, a do kakvih zgoda i nezgoda je to dovodilo, imaćete prilike da čitate u nastavku.

Početak januara kao što rekoh, protekao je u pojačanom Ćorinom angažovanju na administrativnim poslovima. Poslednje ozbiljnije upuštanje u administraciju pamtimo još iz epizode Kayakec 2007, kada je iz razumljivih razloga digao ruke od sličnih poduhvata. Međutim, situacija je nalagala da počne da preuzima administratorske dužnosti. Jedino što još, koliko ja znam, nije sebe proglasio za sistem administratora, kao što je svojevremeno, nakon Degijevog odlaska sa pozicije teh. direktora, proglasio sebe za novog tehničkog, provodeći pola vremena u svojoj kancelariji a pola u prostorijama tehničke službe.

O tome svedoči sledeće službeno naređenje:

Sumnjali smo da je Ćora podvojena ličnost, što je eto dobilo i svoju potvrdu.

Preuzimanje administracije je išlo u nekoliko koraka. Prva žrtva bio je gateway koji sam podigao neposredno pred Novu godinu (videti Novi gejtvej ). Nezadovoljan našim radom na preraspodeli raspoloživog bandwidtha na garantovane i negarantovane korisnike, Ćora je lično preuzeo na sebe podešavanje queueova na ovom ruteru, izazvavši u par navrata ozbiljne probleme. Bilo je to vreme kada je vladao hroničan nedostatak propusnog opsega. U stvari, nedostatak bandwidtha je uvek bio hroničan, ali tada je to baš bilo kritično, pa je Mića koji je otkupljivao otprilike polovinu TriDe-ovog ukupnog bandwidtha (Ćori to nije smetalo da se hvali okolo celom cifrom) vršio pritisak na Ćoru da mu obezbedi ono što je plaćao (puno megabita za puno para). Ćora je to rešavao na uštrb korisnika, pa su podešavanja menjana više puta na dan, kako bi se od ničega napravilo nešto... Onda mu neki đavo nije dao mira, pa je zapeo da se izbaci neki element u hijerarhiji koji je po njemu bio suvišan. To je i učinio, nakon čega je shaper potpuno pobrljavio. Mića je još jednom pobesneo, a Ćora je krivicu svalio - na koga drugog nego na zaposlene.

Zatim je počeo da eksperimentiše sa Dudeom (softvare i server za monitoring mreže) što se završilo ovako:

Kulminacija ovih Ćorinih avantura bio je događaj sa ruterom koji je držao link ka Debeljači i okolini. Naime, Ćora je prilikom razmene iskustava sa Mićom koji je zakupljivao link od TriDe-a, došao na ideju da poput gorenavedenog poslovnog partnera, na nekoliko ključnih rutera instalira najnoviju verziju Mikrotika.

Ovde moram da zastanem i pojasnim problematiku. Mikrotik RouterOS je već podrobno opisan, pa ću ovde dodati samo detalje vezane za njegovu kupovinu i licenciranje. Od početka korišćenja ovog sistema, TriDe je koristio isključivo piratske verzije. U poslednjih par godina to su bile podverzije verzije 2, od kojih su najpopularnije 2.9.6 i 2.9.27, iz jednostavnog razloga što ih je bilo lako naći na sajtovima za rasturanje wareza. Kako dugo vremena nije izašlo ništa novo od krekovanih verzija, Ćora je prežalio kintu i investirao u kupovinu nekoliko licenci za v3. Ako me pamćenje služi, Level 5 licenca je bila oko 60-70 $, ali nemojte me držati za reč.

Sve što treba je da ga sastavimo. Sledeći korak je bilo upravo to - instalacija novih Mikrotikova na rutere. Još jedno pojašnjenje - Mikrotik može da se instalira kako na specijalizovane RouterBoard platforme tako i na obične računare. Dobar deo rutera su bili već pomenuti polovni Dell računari firme BS, u rangu PII i PIII. I dok je Mića (koji je uzgred rečeno, od početka kupovao licencirane Mikrotikove) stavivši dual core mašine za rutere, bio više nego zadovoljan novom verzijom, Ćora je prevideo činjenicu da su nove verzije hardverski mnogo zahtevnije, i da će krševi koji su držali mrežu na okupu zatrokirati kad im se stavi v3.

Počelo se od Vršca, tamo je podignuta verzija 3 i to je nekako radilo. To je trebalo da bude test, i mada Ćora nije bio sasvim zadovoljan, odlučio je da ipak nastavi sa upgradeom (šteta da propadnu one licence). Sledeća je bila Debeljača:

Tamo je dakle bio RouterBoard, ako se ne varam, na 333 MHz. Uporedite to sa dual core mašinom na 2 i nešto GHz sa kojom je Mića imao dobre rezultate... Odmah po instaliranju, bilo je jasno da nešto nije kako treba. RouterBoard se nakon restarta veoma sporo odazivao. Odmah su počeli pozivi sa tog kraja mreže, i uskoro sam bio u kontaktu sa Frenkom, zaduženim za održavanje Debeljače i okoline. Proverom sam ustanovio da je zauzeće procesora 100%, i da je ruter jednostavno preopterećen. Nekako sam uspeo da mu priđem preko konzole i krenuo da isključujem neke opcije kako bih smanjio zauzeće i vratio na prethodnu verziju. Nekako mi je uspelo da povratim kontrolu na odmetnutom ruteru, i sav srećan sam se spremao da uradim downgrade.

Ćora je međutim zabranio da to radim, i počeo sam nešto da prčka oko rutera. To se završilo tako što je uspeo da ga potpuno onesposobi pa više nije moglo da mu se priđe preko mreže. Nakon toga je lakonski konstatovao da ruter više uopšte ne radi i da treba da se ode na zgradu SDK (naravno, nije on bio taj koji će da ide tamo). Zaokupljen drugim, važnijim problemima, Ćora se pokupio i otišao u svoje odaje.

Kao i inače, ovaj posao se radio u poslepodnevnim časovima pred kraj radnog vremena. Tako je oko tri, pola četiri, meni i još nekom od kolega (ne sećam se tačno ko je to bio) zapalo da idemo gore i sredimo taj ruter. Čini mi se da je to bio Krle. Otišli smo i uz dosta muke uspeli u svojoj nameri. Ruter je zezao, patch kabl je gubio kontakt (stalni problem prilikom izlazaka na intervencije - ispravan patch kabl koji služi za te svrhe uvek nekome posluži za nešto drugo) pa se posao odužio, uglavnom na kraju smo nekako uspeli da ga vratimo u život. Malo smo se smrzli, ostali posle radnog vremena, ali Bože moj, ništa novo...

Ćora naravno nije odustao od instalacije najnovije verzije, pa je izvršeno rotiranje rutera. Stavljena je Dell mašina a RouterBoard je otišao negde drugde. Taj posao je zapao monterima, pa je Đape, šef na monteri, morao i to da ubaci u svoj pretrpani raspored.

Maš' ruč'cama!

Još jedna vrsta radova koju sam nepravedno zapostavio su početničke greške. U najkraćim crtama, mnogo ljudi dolazi u TriDe i treba ih sve obučiti što nije lako. U tom procesu neizbežno dolazi do problema - niko se naučen nije rodio, pa od neiskusnog rukija do vrhunskog stručnjaka put vodi kroz mnogobrojne ispade mreže i druge probleme, pardon, radove na mreži.

Iskustvo se ne stiče lako, pogotovo kad je u pitanju tako delikatna delatnost kao što je Internet provajding. Postoji više pristupa, npr. jedan uključuje ulaganje u stručno usavršavanje zaposlenih, i postepeno savladavanje posla u dužem vremenskom periodu. Drugi bi bio po principu "Maš' ruč'cama, maš' ruč'cama! E jeb' ga!". Strateško opredeljenje kompanije TriDe je ovo drugo.

Radovima na mreži kompanije TriDe tako dodajemo novu kategoriju. Puno je ovakvih primera, a za ovu priliku ćemo opisati nekoliko karakterističnih.

Prvo što mi pada na pamet je prvo susretanje moje malenkosti sa administracijom mail servera. Naime, pre dolaska u TriDe imao sam određena iskustva sa Linuxom što mi je davalo startnu prednost u odnosu na ostale početnike koji su svoje blistave karijere počinjali u ovoj velikoj firmi. Bio sam smatran za potencijal, pa mi je Ćora vrlo brzo dao priliku da pristupam mail serveru.

U to vreme mi takav potez nije delovao logično, mislim puštati operatera tehničke da čačka po mail serveru. Međutim, takva prilika se ne pruža svaki dan, pa je nisam propustio. Uglavnom, usled nedovoljno usavršenih Linuxsaških veština, preciznije vi editora, nekako sam uspeo da pregledajući neki sors kod nehotice izmenim fajl, što je uzrokovalo prekid rada mail servera u trajanju od par sati. Tada sam se uspaničio, što je bila tipično početnička reakcija - sticanjem iskustva sam stekao potrebnu hladnokrvnost u situacijama kad nešto stane zbog mojih aktivnosti tj radova ;)

Za divno čudo, Ćora mi nije zabranio dalji pristup serverima, tako da sam mogao da nastavim sa proučavanjem njihovih mogućnosti. Na sreću korisnika TriDe Interneta, ovakvih problema tj "radova" više nije bilo (mnogo) bar kad sam ja u pitanju. Serviseri hardvera kažu da je iskustvo proporcionalno količini uništene opreme. U administraciji je ono proporcionalno downtimeu servera :)

Sada mi nije nikakav problem da se logujem na važne servere/rutere i gledam/menjam konfiguraciju - ako nešto pri tome stane, paničenje ne pomaže, treba se opustiti, naručiti neku kaficu ili sokić (ili oba) i hladne glave pristupiti otkrivanju novih mogućnosti sistema (ovakav pozitivan pristup rešavanju nastalih problema je ključan za uspeh u profesiji administratora).

Šalu na stranu, ovo mi je bio najveći gaf u karijeri. Nije da ih nije bilo kasnije, ali prilično retko, i što je najvažnije, svaki put kad bih nešto zeznuo, uspevao sam da počistim za sobom. Kad već pričamo o tome, da nabrojimo - dakle taj jedan put mail, onda jednom DNS server u trajanju od 10tak minuta (naučih važnu lekciju da je bind.conf veoma osetljiv na pozicioniranje karaktera u njemu), onaj firewall na ruteru što sam opisao i to bi bilo to.

Kolega Kiza je imao sličan slučaj negde krajem januara meseca. Bila neka gužva, svi na gomili svako priča svoju priču, i u jednom trenutku Kiza uzvikne "Uh jebote ja ukucao halt na gejtveju" (radi se o komandi koja isključuje mašinu - u ovom slučaju izlazni ruter preko koga ide sav saobraćaj ka svetu). Ja sam to propratio prilično ravnodušno uz pitanje "A što si to uradio?", dok je Steva glasno izražavao svoje čuđenje. Kiza se, kao i svaki početnik, uspaničio i pobledeo. Ja sam ležerno otišao do reka uz komentar da nema razloga za nerviranje pošto je Kiza zaustavio ruter koji se nalazi blizu, a što neće biti Neta tih pet minuta, Bože moj... Kizu ovaj incident nije pokolebao u daljim nastojanjima da se domogne pozicije sistem administratora, u čemu ne sumnjam da će uspeti, ako već nije.

Još jedan od radova je veoma zanimljiv i karakterističan. Elem, svi novi zaposleni u TriDe-u dobijaju korisnički nalog i prateću e-mail adresu. Pored toga, dobijaju i pristup nalozima za radno mesto na kome rade, npr. tehnička podrška, administracija itd. Ono što se povremeno dešavalo je da novopečeni radnik TriDe-a kreira POP3 nalog ne aktivirajući opciju da se poruke čuvaju na serveru, pa se prvom prilikom kada dotični/a pokuša da proveri poštu, sve poruke svuku sa servera na lokalni računar. Srećom, većina na vreme ukapira da nešto nije u redu, pa su tako u par navrata poruke izgubljene samo delimično. Još veća sreća je što se skidanje započinje od najstarijih poruka, pa su bile izgubljene one relativno manje bitne. Najveća sreća je korisnička - ova vrsta radova nije uticala na njihov Internet, bar ne direktno.

U toku drugog zlatnog doba, kada se poslovna administracija umnogostručila, desio se jedan sličan akcident što je za posledicu imalo sledeće obaveštenje zaposlenima:

Obaveštenje je stiglo malo kasno pošto je štetni događaj već nastupio...

S obzirom na broj ljudi koji su prošli kroz TriDe, pravo je čudo da ovakvih incidenata nije bilo mnogo više, što potvrđuje moju tvrdnju da Ćoru prati sreća. Još je veće čudo što niko od nezadovoljnih bivših zaposlenih nije napravio neku sabotažu koristeći šifre koje se nisu menjale godinama (neke od početka bavljena provajdingom). Tek nakon odlaska kompletne postave Sindikata, šifre su izmenjane (naročito nakon Banetovog odlaska, imajući u vidu epizodu sa backdoorom u Admin Interfejsu jednog od kupaca ovog softvera).

Testing, testing

Jedan od ritualnih obreda u korporaciji TriDe predstavlja čuveno testiranje rashodovane opreme. Novopečeni kandidati za sticanje zvanja u TriD-u, po dolasku u firmu kada i ako pokažu kvalitet za dalje napredovanje, dobijaju zadatak da istestiraju gomilu krša. Tu se nalaze raznorazni switchevi, ruteri, poznate i nepoznate kartice, access pointovi i svašta nešto. Pola te "opreme" ni ne znamo čemu služi, a bilo je delova koji čak i da su ispravni ne bi mogli da se upotrebe jer su tehnički prevaziđeni. Npr. meni je ostao u sećanju access point neke od prvih generacija, koji sam svojeručno testirao bar 5 puta do tada.

Uprkos brojnim i žestokim protestima operatera koji nisu videli svrhu u tom tzv. testiranju, Ćora nije popuštao, već je svaki put iznova zahtevao da se taj posao ozbiljno shvati. Nešto kao svakodnevno čišćenje pušaka u vojsci! Tako su pojedinci po više puta viđani da iznose veliku prašnjavu kutiju sa nekim kršem dok psuju i kunu i wireless i TriDe i Ćoru!

Izolacija

Slučaj opisan u ovom tekstu možda po obimu i ne spada u velike TriDeovske radove, ali svakako zaslužuje mesto na ovoj strani. Naime, u vreme nakon Ljubčetovog povratka u firmu, on je polako preuzimao dužnosti šefa tehničke od moje malenkosti koja je unapređena u admina. Taj posao je shvatio ozbiljno, pa je odlučio da počne da sprovodi kontrolu radova monterske ekipe. Rečeno učinjeno, jednom prilikom je trebalo da ode u Appfeldorf na lokaciju gde je pre toga izvršena ugradnja. Kad je došao imao je šta i da vidi! Access point obmotan izolir trakom od početka do kraja! U nedostatku zaštitne kutije, domišljati monteri su odlučili da improvizuju i da štampanu ploču ap-a obmotaju izolirkom i na taj način je zaštite od vode i sunca.

Ljubčo je taj prizor slikao mobilnim pa smo svi, uključujući i Ćoru imali priliku da se divimo domišljatosti monterske ekipe. Bilo bi lepo da sliku objavimo ali s obzirom na vremensku distancu, teško da je taj foto preživeo do danas.

Klešta

Još jedna priča iz tog perioda. Kako je u TriDe-u vazda vladala nestašica alata i opreme usled štednje i nestabilnog keš floua, desilo se ono što ću sada opisati. Tada sam još uvek bio prilično zeleni operater tehničke, sa par meseci staža u TriDe-u. Došao je korisnik sa željom da pazari gotov UTP kabl tačnije tri takva kabla (kabl kojim se računari spajaju sa access pointovima). E da bi se napravio gotov UTP kabl, potrebna su krimp-klešta kojima se konektor pričvršćuje na sam kabl. E a tih klešta je u TriDe-u u to vreme bilo jedna i po! Jedina ispravna poneli monteri a meni nesrećnom, ostadoše neka skrnava sa pola razlomljenih pinova. Umesto da reagujem kako je trebalo "Dođite kasnije kad monteri budu tu" ja sam se napravio pametan pa sam počeo da krimpujem sa onim što sam imao. Klijent se bogami načekao za svoje kablove a ja sam potrošio gomilu konektora. Kada sam mu najzad doneo kablove, nalazio se u nekom poluležećem položaju na fotelji potpuno smoren.