Resursi

Malo o opremi. Ovaj deo neće biti naročito zanimljiv širem auditorijumu već je više namenjen zainteresovanima za Internet tehnologije. Planiramo opisivanje mrežne i kompjuterske opreme koja se koristi u pružanju Internet usluga i neke interesantne činjenice vezane za njih.

Wireless oprema

Prvo što nameravam da opišem u ovoj rubrici je standardni komplet wireless opreme po standardu 802.11b (2,4 GHz) koji TriDe godinama ugrađuje svojim korisnicima.

Komplet čine:

• Antena
• Access point
• "Džamper kabl"
• UTP kabl
• Mrežna kartica

Antena

Prilično važan deo opreme (a koji to nije važan?) od koga zavisi kvalitet veze sa ripiterom. TriDe za opremu na 2,4 GHz koju većina korisnika kupuje koristi antene tipa Yagi od 17 dBm. Antene su proizvod domaćih firmi i prilično su kvalitetne uz povoljnu cenu.

Access point

TriDe uglavnom ugrađuje Planetove access pointe, i to modele 4030A (ranije) odnosno 4033 u novije vreme. Ranije su puno korišćeni Gemteci, koji se i nisu nešto pokazali. Od starijih modela tu su Zyxeli, Pheeneti i po koji D-Link. Uglavnom korisnici koji imaju Planeta mogu da se smatraju srećnim, jer se ponekad dešavalo da kad ti uređaji ne mogu da se nađu na tržištu (a Ćora je ranije kupovao 2-3, maksimalno 5 komada) bude kupljeno ono što ima, pa je bilo slučajeva da neki APovi koji doduše rade kao klijenti, u radu na većim udaljenostima i u uslovima rada na otvorenom ne pokažu zadovoljavajuće performanse. Tako je bilo sa par modela D-Linka kao i sa Sparklanovima, čija se jedna serija 2007. pokazala katastrofalno, pa je skoro kompletna bila zamenjena.

Džamper kabl

Kablić koji ide od antene do access pointa. O njemu nema šta mnogo da se kaže, sem da je TriDe koristio dužine od 0,5 i 2 metra, retko kad duže, i da su uvek kupovani gotovi umesto da se krimpuju na licu mesta što bi omogućilo mnogo veću fleksibilnost.

UTP kabl

Standardni Cat5e UTP kabl, koji povezuje access point i mrežni interfejs računara. Ista priča kao i sa AP-ovima, kupovano je sve i svašta, pri čemu je Ćora često eksperimentisao sa nekim krajnje sumnjivim vrstama kabla kako bi uštedeo neki dinar (videti Dalekoistočna ambasada). Sa druge strane, ponekad je, usled nemogućnosti nabavke odgovarajućeg, kupovan kabl namenjen recimo spoljnoj ugradnji - ovaj mnogo tvrđi kabl je nezgodan za krimpovanje i često zbog toga nakon nekog vremena dođe do gubljenja kontakta pa Internet naravno ne radi.

Mrežna kartica

Mrežne kartice predstavljaju interfejs preko koga se računar povezuje na Ethernet mrežu. U našem slučaju, služe za povezivanje sa access pointom preko UTP kabla. TriDe u 99% slučajeva ugrađuje polovne 3com-ove mrežne kartice koje nabavlja u firmi BS, a koja ih opet uvozi odnekud.

Ugradnja

Videli smo šta čini osnovni komplet opreme, a sad da kažemo nešto i o ugradnji. Kad kažemo ugradnja, mislimo na dve stvari. Prvo na ugradnju tj. montažu opreme, i drugo, na ugradnju TriDe-a u cenu instalacije wireless opreme

Što se prvog značenja tiče, opisana oprema se ugrađuje obično na terasama ili krovovima tako da antena bude usmerena ka najbližem ripiteru. Access pointovi se montiraju blizu antene u plastične kutije. Na taj način se postiže ušteda na kablu i olakšava ugradnja ali istovremeno AP biva izložen mnogo nepovoljnijim uslovima rada u pogledu temperature i izloženosti vremenskim faktorima. Kutije koje se godinama ugrađuju nisu vodootporne i od ulaska vode AP-ove štiti samo izolir traka - za divno čudo ovo uglavnom funkcioniše! UTP kabl se od AP-a razvlači do računara i to tako da se maksimalno olakša ugradnja.

Druga stvar. Cena opreme sa ugradnjom je posebna priča. Ranije je bila 180 evra, a komplet opreme je koštao od 100 do 110 evra u nabavci, pa je TriDe bio dobar 70-80 evra po ugradnji. Nije loše, zar ne? Povremeno su monteri dobijali procenat po ugradnji u iznosu od 10 evra, ali sa time je uvek bilo problema i nisu svi uspevali da to i naplate. Sad je ta cena znatno pala usled pojeftinjenja pre svega access pointova, pa je smanjen i profit po ugradnji, ali više ne pratim tu problematiku pa neću da nagađam koliko je to sada. U svakom slučaju, trčanje za svakom ugradnjom više nije toliko intenzivno, mada je još uvek prisutno.

Iako veoma povoljna po firmu, ovakva profitna margina ugradnje imala je jednu lošu posledicu: Ćora je grabio svaku priliku za ugradnju pa se montiralo po svaku cenu. Ko iole poznaje wireless tehnologije, zna da klijenti sa lošijim signalima drastično opterećuju ripitere i smanjuju kapacitet u pogledu broja uređaja koji mogu da rade na istom kao i efektivne protoke tih uređaja. Velika većina provajdera koji imaju wireless u ponudi ograničava dozvoljenu jačinu signala na - 70 dBm, sve uređaje ispod toga isključuju sa mreže da bi sebe zaštitili od problema. U TriDe-u uređaji sa ovim nivoom signala nisu nikakva retkost, štaviše ima ih gomila sa -80 pa i lošijim signalima. Kakve probleme to izaziva velikom broju korisnika koji imaju kvalitetan signal ali ipak ne mogu da imaju normalan protok, najbolje mogu da posvedoče operateri tehničke, koji se sa ovime suočavaju svakodnevno.

Novo ili polovno?

Još jedna stvar na koju korisnici naročito treba da obrate pažnju je što TriDe često u nedostatku nove, ugrađuje polovnu opremu. Kad se neki korisnik javi, Ćora gleda da se što pre ugradi, pa ako nema opreme nađe se nešto po radionicama, magacinima i prostorijama tehničke. Nema veze ni ako korisnik bude nezadovoljan - posle par nedelja ili meseci, kad i ako bude dovoljno uporan, zameniće mu se oprema. Ovde nije bilo nikakvog pravila već je sve zavisilo od čiste sreće - tj, da li TriDe ima opremu na lageru ili ne.

Najdrastičniji primer meni poznat je bio sa jednim korisnikom koji je svojevremeno platio ugradnju i uzeo neku u to vreme baš veliku pretplatu. Nije bilo opreme na lageru (čest slučaj), pa je Ćora smislio sledeće: po radionici se vukao neki Zyxel koji je bio prilično napredan uređaj samo nije radio. To jest, povremeno bi proradio pa bi posle toga misteriozno prestao da funkcioniše. Taj Zyxel je Ćora uporno slao na ugradnje, pa je pre toga bio na bar 2-3 mesta (koliko je meni poznato). Tako je rešen taj deo problema. Za antenu je bilo malo teže, pa je uzeta jedna sa "F" konektorom, kakve se tada već odavno nisu koristile. Ona je pre toga skinuta od nekog Kineza kao neispravna a njemu je naravno prodata nova. Na toj anteni čak ni džamper kabl nije bio original već neka budžotina, a usled dugog stajanja i namotanih slojeva izolir trake okolo, izgledao je strašno. To je tako odneto i ugrađeno. Naravno da nije radilo kako treba, a njemu je posle nekih mesec-dva valjda zamenjena oprema a postojeća je poslata kod nekog korisnika manje sklonog zvanju tehničke podrške.

Projekat kablovskog na Kotežu II (videti nemere) bio je izuzetna prilika za otkup polovne opreme postojećih korisnika koji su prelazili na kablovski - zapravo nije ni bilo otkupa, već su korisnici dobijali ako se dobro sećam Interneta za 50 evra. Ta oprema je posle ugrađivana kao nova za 180 evra.

Ala je opravio, svaka mu čast!

Videli smo kako izgleda standardna wireless oprema. Sad da vidimo kako to izgleda nakon što je majstori ugrade na licu mesta. Fotografije koje slede ne preporučujemo nervno labilnim osobama, maloj deci i trudnicama. Hvala Sombiju što je poslao svedočanstvo o radu nepoznatog "majstora".

Za početak, vidimo antenu kako stidljivo proviruje preko vrha krova:

To naravno može i iz drugog ugla, antena nakon demaskiranja:

Gde je antena tu je i access point, ovaj put diskretno sakriven u odgovarajućoj kutiji:

I najzad, finale - ono zbog čega se i počinjalo sa ovim planirenjem:

Kaaako montira!

Wireless standard 802.11b/g i limeni oluci

Kad smo kod egzotičnih montaža, evo jedne za koju se zna čija je.

Izdaleka: