Slučaj TriDeNet

Neko neupućen bi možda mogao da pita "Šta imaš protiv TriDeNet-a?" Odgovor na to bi bio "Ništa efikasno!" Da ne bude tako, postavljamo ono što je od početka zamišljeno kao kruna sajta. Dobro došli u Slučaj TriDeNet!

Do sada ste imali prilike da kroz čitanje materijala na sajtu upoznajete kompaniju TriDeNet, naravno, iz perpektive članova Sindikata i među njima, moje malenkosti. Da bi priča bila ispričana do kraja, red je da napišemo kako se završio naš angažman u dotičnoj firmi. Kao što ste mogli da pročitate, Miloš je prvi dao otkaz i otišao. Nakon njega je isto učinio Che. Onda Bane, pa Tihi. Ja sam otišao poslednji.

Miloš i Che su ostali u relativno dobrim odnosima sa managementom uprkos svemu. Che čak povremeno odlazi do TriDe-a u cilju uplate Interneta VelikogProvajdera čije usluge koristi. Ipak, u par navrata se uverio da nije dobrodošao gost pa uveliko razmišlja o uplaćivanju preko računa. Bane je otišao prilično ogorčen zbog pokušaja managementa da mu zakine od ranije dogovorene plate kao i zbog Ćorinih optužbi da je odgovoran za probleme sa Radiusom koji su se u to vreme javili. Sve se to dodalo na raniju netrpeljivost prema Ćori, koga je Bane tokom 5 godina rada u TriDe-u dobro upoznao. Tihi je prilikom odlaska Ćoru oterao... Znate već. Tako da se teško može reći da su ostali u dobrim odnosima. Moj odlazak je možda bio i najdramatičniji, iako je to poslednje što sam želeo. Kao i u Banetovom slučaju, iskrsli su problemi prilikom isplate zaostalih zarada. Naime management je glumio amneziju, te je negirao ranije dogovorene iznose. Na kraju su odbili da mi isplate zarade za poslednja dva meseca te sam morao da pribegnem drugim sredstvima koje su tema ove rubrike.

Puno puta smo pomenuli činjenicu da je kroz TriDe prošao ogroman broj ljudi. Velika većina je otišla kratkih rukava i u veoma lošim odnosima sa Ćorom. Nakon dolaska Save M. Ćora je dobio svoju bolju polovinu, te je njihov tandem veoma uspešno funkcionisao - Ćora vedri i oblači, a Sava M. izglađuje situaciju kad ovaj pretera, i stvara utisak da je na strani zaposlenih. Međutim, to sad nije tema. Izneli smo i veliki broj dokaza o nezakonitim aktivnostima ove "kompanije". Mnogo toga od svojih obaveza TriDe zaobilazi. Počnimo od obaveze prijavljivanja zaposlenih. Znamo da je rad na crno nekada bio veoma raširena pojava. Od 2000. pa nadalje je uvođena disciplina u tom sektoru, tako da sam pri prvom dolasku u TriDe, 2005. godine bio iznenađen činjenicom da TriDe i dalje praktikuje zapošljavanje na crno. Mislio sam tada da je to stvar prošlosti. Druga stvar koja me je još više iznenadila je izbegavanje poreza. Elem, tada je uveliko bila u toku kampanja uvođenja finansijske i poreske discipline, setimo se fiskalnih kasa i svega ostalog. Znamo da su uvedene enormne kazne za prekršioce pravila. TriDe je tokom 2005. i 2006. veoma aktivno izbegavao ove obaveze, odakle je postao poznat pojam VFK (videti Van Fiskalne Kase). Zahvaljujući neizdavanju fiskalnih računa, dobar deo prometa (preko 70%) je mimoilazio legalne tokove. Koliko je meni poznato, ta praksa je bila uspešna, bar dok sam bio u firmi. Po drugom dolasku, 2007. godine, ovoga istina više nije bilo.

Pored ove vrste izbegavanja poreza, bilo je i drugih formi ove aktivnosti, najviše kroz neke sumnjive rabote vezano za nabavku opreme. Mnogo je drugih nepravilnosti u radu ove firme, većinu smo već opisali. Navedimo još korišćenje piratizovanog softvera na radnim stanicama i ripiterima, neplaćanje licenci prilikom distribucije komercijalnog proizvoda Admin interfejs koji se, uzgred rečeno, prodavao ispod tezge, tj. mimo legalnih tokova, onda krajnje sumnjivi "ugovori" o korišćenju lokacija za wi-fi ripitere, korupcija i rođačko-kumovski dilovi u cilju obezbeđivanja poslova, spamovanje koje je detaljno opisano na , housing servera sa nelegalnim sadržajem i mnoge druge prljave rabote, kojih se Ćora, ne naročito gadljiv na novac, prihvata bez puno skrupula.

Vratimo se na Zakon o radu. Dakle veoma mali broj zaposlenih u TriDe-u je doživeo tu (ne)sreću da bude prijavljen. Ostali su uglavnom ostajali par nedelja ili meseci, možda čak i godinu dana, radeći na crno. Retki su dobijali priliku da radeći u TriDe-u steknu kakav-takav radni staž, i to po pravilu tek nakon nešto dužeg angažmana "na crno" - pola godine pa naviše. Kasnije je bilo retkih izuzetaka, u slučaju radnog mesta tehničkog direktora. Međutim, čak ni prijavljivanje nije teklo glatko. Obično se po davanju dokumenata čekalo mesecima. Pošto za veliku kompaniju TriDe ovu vrstu poslova vodi knjigovođa (uprkos brojnoj poslovnoj administraciji), često se dešavalo da se zaborave da nekog treba da prijave, da ne overe npr. zdravstvenu knjižicu (ja lično sam više od polovine vremena za koje sam bio prijavljen proveo bez regulisanog zdravstvenog osiguranja i to u trenutku kad mi je zdr. knjižica bila potrebna - u međuvremenu mi je osiguranje preko biroa isteklo kao posledica predavanja dokumentacije poslovnoj administraciji TriDe-a), bilo je i slučajeva gubljenja dokumentacije - meni su na primer zagubili karton za prijavljivanje na biro (pri čemu su me ubeđivali da ga nisam ni dao - nekoliko meseci po odlasku iz firme, na kućnu adresu mi je poštom stigao karton). Tada sam mislio da sam ja baksuz pa mi se dešavaju takve stvari, međutim nakon raspitivanja kod drugih kolega koji su bili prijavljeni u TriDe-u, shvatio sam da je ta neogdovornost pre pravilo nego izuzetak te da su i drugi imali slična iskustva. Nepoštovanje obaveze vraćanja dokumenata na dan prestanka radnog odnosa i ucenjivanje istim, neblagovremeno regulisanje zdravstvenog osiguranja, isplata dela zarada na crno i neizdavanje platnih lista zaposlenima kao i mnogi drugi prekršaji, svakodnevica su u poslovanju TriDe-a. Jedan od novijih slučajeva je kolega koji je predao dokumenta i 3-4 meseca čekao na prijavljivanje, da bi mu posle tog čekanja rekli da mora da bude na birou bar tri meseca (nisam bio lenj pa sam proverio o čemu se radi - država oslobađa poslodavce od plaćanja nekih doprinosa u slučaju da zaposle lica sa biroa koja provedu bar 3 meseca na evidenciji). Još jedna potvrda da je jedino o čemu se vodi računa u TriDeNet-u korist njenog vlasnika, bez ikakvih obzira prema drugima. Na svu sreću, bar su mi doprinosi bili uplaćivani.

Još jedna veoma zanimljiva činjenica se odnosi na to kako je TriDe eskivirao zdravstvene preglede prilikom zapošljavanja tj. prijavljivanja radnika kao i obaveznu isplatu zarada na tekući račun. Naime prilikom prijavljivanja sve isplate su bile "na ruke", a tek kasnije je deo isplaćivan na tekući račun (treba li pominjati da su svi bili prijavljeni na minimalac?) Kako je Ćora uspeo da izbegne ove obaveze, ostala je nepoznanica.

Pančevo je mali grad i ovakve stvari teško mogu da prođu neprimećeno, ali nekažnjeno očigledno mogu. I pored stotina ako ne i hiljada ljudi koji su proveli par dana/nedelja/meseci u TriDeNet-u, Ćora nikada nije bio kažnjen zbog neprijavljivanja, bar koliko je meni poznato. Inspekcija rada je povremeno dobijala prijave. U dva navrata je i "intervenisala", što se svodilo na dolazak jednog inspektora i razgovor sa Ćorom. Prvi put, 2006, inspektor je došao u vreme kada je bilo zaposleno oko 22, 23 ljudi, od toga troje ili četvoro prijavljenih. Zahvaljujući krajnje površnom nastupu inspektora, jedini rezultat je bila opomena zbog jednog neprijavljenog zaposlenog koji se zatekao na pogrešnom mestu. Ostali su na vreme obavešteni, a kako prostorija TriDe-a ima više, inspektor je iz neznanja ili namere propustio da sve iskontroliše, već je došao samo u klub. Drugom prilikom se situacija ponovila a sve se završilo na razgovoru sa Ćorom.

Nakon opisanih dešavanja prilikom odlaska, odlučio sam da se obratim Okružnoj inspekciji rada povodom povrede mojih prava. To sam učinio u pisanoj formi. Nakon razgovora sa inspektorom (onim koji je prvi put dolazio u kontrolu) stekao sam veoma loš utisak - naime čovek mi je delovao veoma konfuzno, i kao da se pitao šta sam ja sad došao i šta hoću. Nakon podnošenja predstavke Pisarnici, očekivao sam da stigne odgovor. Isti je i stigao nekih desetak dana kasnije i izgledao je ovako:

Odgovor je otprilike bio ono što sam očekivao. Mogao sam da nastavim dalje. Da pojasnim malo oko prijavljivanja inspekciji: veliki broj ljudi unapred diže ruke i izbegava ovakve akcije iz više razloga. Neki smatraju da je sve uzalud, drugi neće da se eksponiraju, treće mrzi, četvrti žele da sve što pre zaborave i tako dalje. Ja nisam imao dilemu - nisam želeo da dozvolim nikome da me zavlači, otišao sam, glavom i bradom, potpisao se i zahtevao odgovor na kućnu adresu. Na sve to imam(o) pravo, i ne treba da nas bude sramota, drugi su ti koji treba da se srame. Na žalost, pokazalo se da ovaj prvi razlog izgleda ima dobru osnovu. Ćora očigledno nema razloga da se boji inspekcije rada.

Sledeći korak je bilo angažovanje pravnog zastupnika. Naime, svi moji pokušaji da problem rešimo dogovorom nisu urodili plodom. Poslednje što sam dobio od TriDe-a je e-mail poruka da ću novac koji su mi dužni (podsećam - plate za decembar i januar) dobiti do aprila. Nakon dužeg čekanja, dodijalo mi je pa sam im uputio sledeću poruku:

Na ovo nisu reagovali te mi nije preostalo ništa drugo do da se obratim advokatu. Dok kod inspekcije nisam imao dileme, ovde već nisam bio načisto, pošto do tada nisam imao iskustva sa sudovima i advokatima. Trebalo mi je malo vremena da se raspitam ko bi bio dobar izbor i kakvi su izgledi za uspeh čitavog poduhvata. Na kraju sam odabrao advokata koji je pripremio tužbu i poslao upozorenje kompaniji:

  

Iz teksta se vidi tačno o čemu se radi. Opisani su svi potrebni elementi, navedeni svedoci koji su uzgred rečeno bili više nego radi da svedoče u moju korist. Pošto sam se već upustio u ovaj posao, rešio sam da tužbi dodam i zahtev za isplatom svih doprinosa koji su mi bili uskraćeni tokom rada u TriDe-u, što se vidi iz teksta na drugoj strani.

Kao krajnji pokušaj da se izbegne suđenje, upućena je ova opomena pred utuženje.

Kao što rekoh, nisam imao prethodnih iskustava sa advokatima, pa je za mene sve ovo bilo novo. Na primer, nisam znao koliko će me sve to koštati, a usled krajnje nezavidne finansijske situacije nisam mogao da priuštim neke velike izdatke i za advokatske usluge, mada bih to rado učinio da sam bio pri parama, samo da vidim đubrad kako se znoje na klupi dok objašnjavaju neke stvari. Dogovor je bio sledeći: plaćanje standardne tarife po cenovniku komore za pokretanje tužbe i 10% od ukupnog iznosa u slučaju uspeha. Ništa više. To je bilo prilično povoljno, prvo nije neki izdatak koji ne bih mogao da prežalim, a drugo ništa osim toga ne bih plaćao sem u slučaju da parnica uspe. Platio sam deo tarife, uz dogovor da ostatak platim kasnije, kada budem imao.

Da kažemo malo šta je TriDe rizikovao: dakle osnovica od nekih 63.000 dinara koliko smo izračunali advokatica i ja, plus zakonska kamata od 3% na mesečnom nivou. Pored toga doprinosi za 7 meseci radnog angažovanja, koji minimalno iznose 12.000 dinara mesečno, plus kamata i na to. U jednom sličnom slučaju koji je bio predmet pisanja nedeljnika Pančevac, poslodavac koji je izgubio spor je došao u situaciju da mora da plati tri puta veći iznos od prvobitnog duga, i to kroz prinudnu naplatu.

Opomena je dakle poslata, sa rokom od nedelju dana. Prosleđena je u petak, a već u ponedeljak me je advokatica zvala i rekla da joj se javio advokat koji zastupa TriDe, sa ponudom da isplate ono što smo tražili sem doprinosa. Pristao sam, iz jednostavnog razloga što mi je novac bio prilično potreban. Što se kompanije tiče, advokat koga su angažovali im je verovatno otvorio oči, pa su valjda shvatili da može da se desi da dara bude skuplja od mere, tako da im se pamćenje vratilo pa su traženi iznos isplatili.

Tako se priča sretno završila, bar za mene. Iako su me svi odreda savetovali da se manem, da od toga nema ništa, da zaboravim, upornost i malo hrabrosti su se isplatili i nekako sam na kraju svoj novac dobio. Mogao sam možda i bolje da prođem, ali nema veze.

U razgovoru sa drugim bivšim kolegama i tada zaposlenima u TriDe-u, saznao sam da su i drugi zainteresovani da svoja potraživanja naplate na sličan način. Par kolega su proveli dosta vremena u TriDe-u radeći na crno, i bili su zainteresovani da se eventualno udruže i pokrenu svoju tužbu. Ipak su rešili da sačekaju i vide kako ću ja da prođem. Svi zainteresovani mogu da vide šta ih očekuje u slučaju da se odluče na ovakav korak. Nije strašno ljudi, samo treba znati neke stvari i ne odustajati unapred.

Svi kojima TriDe nešto duguje (a takvih je mnogo), mogu da se obrate za eventualne savete i preporuke. Rado ću im izaći u susret!